Жупа (административна област) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 21:
Српски владар могао је властелину да поклони нека села у жупи или читаву жупу. За инвеституру (увођење у посед) жупе плаћало се службинику приставу преносна такса издава. Издава је износила три перпера за свако село у жупи а за баштинску хрисовуљу коју је у име владара састављао логотет по 30 перпера од сваког села и за писање дијаку шест перпера. Власт властелина у жупи била је организована по узору на владарев двор, што значи да је властелин имао своје управне службенике који су се називали владалци.
=== Жупе Константина Порфирогенита и Попа Дукљанина ===
Према "[[Спис о народима|Спису о народима]]" [[Константин Порфирогенит|Константина Порфирогенита]], [[Неретљани]] су били организовани у три жупе: Растоцу (данашњи Расток на истоименом језеру код Вргорца), Мокро (од Вруље до Вргорца) и Далену (жупа која се налазила у залеђу за разлику од прве две које су биле у приморју). Списак жупа [[Захумље|Захумља]] сачуван је у "[[Летопис попа Дукљанина|Летопису попа Дукљанина]]", извору који је настао два века након "Списа о народима". То су: Стон, Попово (Жабско или Зажабље, око планине Жабе), Лука (у горњем току Неретве), Дубрава (између Стона и Мостара, у долини Брегаве), Дабар (Дабарско поље), Велика (крај око Љубушког), Горимота (тј. Имота, Имотско поље), Веченике (Вечерић, од ушћа Требижата до Мостарског блата). Ових девет жупа постојале су и пре 12. века када је Летопис написан. Из списка жупа се види да је у периоду између писања ова два дела Захумље проширено на рачун Хрватске (Имота) и на рачун Паганије (долина Требижата). [[Травунија]] и [[Конавли]] су се, према Летопису, састојали од десет жупа: [[Врсиње (жупа)|Требиње]], [[Љубомир (жупа)|Љубомир]], Фатница, Рудине, Крушевица, [[Врм (жупа)|Врм]], [[Рисан (жупа)|Рисан]], [[Драчевица (жупа)|Драчевица]] (залеђе Херцег Новог), Конавли и Жрновница (Жупа дубровачка). По Летопису попа Дукљанина је у Дукљи постојало више жупа од којих је већина била распоређена око [[Скадарско језеро|Скадарског језера]], а остале у приморју. То су: Лушка жупа (Љешкопоље), Подлужје (јужно од Љешкопоља, па до Скадарског језера), Купелник (источно од Подлужја, до Скадарског језера), Облик (Тарабош, јужно од Скадарског језера и десна обала Бојане), Прапратна (између Бара и Улциња), Кучева (у залеђу Будве), Црмница (западне обале Скадарског језера), Грбаљ (у залеђу Котора), Горска жупа (источно од Подгорице, северније од десне обале Цијевне). Центар ове последње жупе требало би да буде [[Медун (Подгорица)|Медун]] мада га Порфирогенит не помиње<ref>Мишић (2014). стр. 21.-22</ref>.
== Град и жупа ==
Жупско становништво је имало према 127. члану Душановог законика обавезу да заједно са градским становништвом обавља поправке градских бедема. У ранијој српској историографији се претпостављало на основу овог податка да су градови предтављали управна места жупа али се сада углавном прихвата мишљење да је сеоско становништво ту обавезу пре свега имало према градовима у којима би се склањало у случају ратних сукоба. Поједини значајнији градови су се наметали као управна средишта у појединим периодима па је онда име града потискивало старије име жупе (Звечан, Брвеник уместо жупе Ибар). Такође је забележен низ жупа у којима није било градова (Лепеница, Љубовиђа, Грбаљ, Лугомир) али исто тако и низ градова који се нису везивали ни за једну жупу (Ниш, Островица, Голубац). Свакако је постојала узајамна условљеност градског и сеоског подручја пре свега зато што је село обезбеђивало храну за град.
== Крај жупског система ==
У време српске деспотовине спроведена је централизација државне управе ради лакше одбране земље. Као основне територијално-управне јединице уведене су власти у које су претворене и поједине жупе (Борач, Лепеница). У турским изворима 15. века термин жупа се замењује општим изразом вилајет а појеидне области и жупе уклопљене су заједно са влашким катуним, градовима и трговима у нахије турског управног војног и порексог система.
== Референце ==
| |||