Теорија значења — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м линк |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Теорија значења''' је [[логика|логичка]] и дисциплина која испитује значење једног става, његову комуникабилност и аналитичност, логичке критеријуме смисла и бесмисла, као и све друге проблеме значења од чијег решавања зависи утврђивање [[истина|истине]]. Теорија значења је уводна и једна од три основне дисциплине логике. Друге две су [[теорија доказа]] и [[теорија проверавања]] (верификације). Развој теорије значења као логичке дисциплине почиње у другој половинни [[19. век]]а, иако је се сам проблем значења у [[филозофија|филозофији]] постављао још много раније, почев од првих грчких мислилаца ([[Хераклит|Хераклита]], [[Парменид|Парменида]] и др.). Префилозофске спекулације о значењу речи, нарочито имена грчких хероја, јављају се веч од [[Хесиод|Хесиода]], [[Хомер|Хомера]], али у [[Стари завет|Старом завету]]. Нарочито су се софисти иннтересовали за значење речи, затим Демокрит који је изучавао настанак језика и његову социјално-културну и књижевно-поетску функцију. за Платона се проблем значења у првом реду тицао проблема сазнавања (дијалог „Кратил”). Анализом језика Аристотел је покушао да сазна шта је то биће, а истанчана разматрања језика се јављају и у филозофији стоика. Ова разматрања су уопштено схватана као изучавање „адекватности језичких израза”.
„Шта је „значење“?“ и сродна питања већ дуже време су нека од централних у савременим филозофским расправама. Област [[филозофија|филозофије]] која се бави оваквим питањима обично се назива „теорија значења“. [[Лудвиг Витгенштајн|Витгенштајн]], [[Готлоб Фреге|Фреге]], [[Вилард_Ван_Орман_Квајн|Квајн]], [[Остин]], [[Сол Крипке|Крипке]], [[Хилари Патнам|Патнам]], [[Ноам Чомски|Чомски]] и [[Бертранд Расел|Расел]] су неки [[филозоф]]и (и [[логичар]]и) чији је рад значајан за теорију значења.▼
▲„Шта је
{{клица-филозофија}}
| |||