Теорија значења — разлика између измена

'''Теорија значења''' је [[логика|логичка]] и уопштено [[филозофија|филозофска]] дисциплина која испитује значење једног става, његову комуникабилност и аналитичност, логичке критеријуме смисла и бесмисла, као и све друге проблеме значења од чијег решавања зависи утврђивање [[истина|истине]]. Теорија значења је уводна и једна од три основне дисциплине логике. Друге две су [[теорија доказа]] и [[теорија проверавања]] (верификације). Развој теорије значења као логичке дисциплине почиње у другој половинни [[19. век]]а, иако је се сам проблем значења у [[филозофија|филозофији]] постављао још много раније, почев од првих грчких мислилаца ([[Хераклит|Хераклита]], [[Парменид|Парменида]] и др.). Префилозофске спекулације о значењу речи, нарочито имена грчких хероја, јављају се већ од [[Хесиод|Хесиода]], [[Хомер|Хомера]], али и у [[Стари завет|Старом завету]]. Нарочито су се софисти занимали за значење речи, затим [[Демокрит]] који је изучавао настанак језика и његову социјално-културну и књижевно-поетску функцију. За [[Платон|Платона]] се проблем значења у првом реду тицао проблема сазнавања (дијалог „Кратил”''Кратил''). Анализом језика [[Аристотел]] је покушао да дозна шта је то [[биће]], а истанчана разматрања језика се јављају и у филозофији [[Стоици|стоика]]. Ова разматрања су уопштено схватана као изучавање „адекватности језичких израза”.