Вуковар — разлика између измена

Угледни српски трговци, адвокати, професори, привредници, богати слој грађанства активно је учествовао у друштвеном животу овог града. Често су примали у госте личности из двојне монархије, а данас су то историјске личности које су оставиле трага не само у српској већ и европској култури. Међу познатим Србима града Вуковара су имена [[Захарије Орфелин|Захарија Стефановића Орфелина]], оснивача првог часописа на целом славенском југу који је написао и чувену песму "[[Плач Сербији]]" затим [[Јован Гавриловић|Јована Гавриловића]], једног од три намесника у [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]], у време када је малолетан кнез, а после краљ био , [[Милан Обреновић]] те многи други попут Јустина Михајловића и др.

 

 

Свакако треба посебно истакнути име [[Алекса Пауновића]] богатог грађанина и трговца власника и градитеља преко 60 здања у средишту града, који је услед недостатка простора за значајна културна дешавања у граду дао изградити чувени вуковарски "Гранд Хотел" данас познатији као "Раднички Дом". Ова грађевина данас један од главних симбола града Вуковара и најмонументалније дело архитектуре [[историцизам (уметност)|историцизма]] у граду. Изграђена је по пројекту познатог српског архитекте [[Владимир Николић|Владимира Николића]] од [[1895]]. до [[1897]]. а поседовала је уз угоститељске садржаје и властиту биоскопску салу. "Гранд Хотел" даван је касније у закуп да би га Пауновићи коначно продали [[1918]]. године. Тада је у Вуковару јачао раднички покрет те су га радници основавши радничку задругу откупили и претворили у "Раднички Дом".

Последњих година Вуковар бележи драматичан пад броја становништва због изузетно лоше економске ситуације у граду. Становништво града се тако са предратних 47.000 у новије време свело на тек нешто више од 25.000 људи.

 

 

Српско становништво града Вуковара остаје до данас у добром броју како у граду тако посебно у местима око града Вуковара где су Срби у великој већини што је делом и заслуга њиховом компактном држању и повољном географском положају у односу на места где Срби живе у остатку државе. Док је у новије време упркос притисцима дела локалних националиста у самом граду али и немаром владе у Загребу, српски национални корпус у том делу Хрватске ојачао како на културном тако посебно на верском плану јер су многи верски објекти срушени у рату до данас махом обновљени а у јачање заједнице Срба на истоку Славоније и западног Срема посебно велики допринос даје Република Србија уз подршку Српске православне цркве која се на овим просторима обновила и успешно ради на оживљавању српске заједнице на целом поменутом простору.

''У 1991. повећано припајањем делова подручја насеља [[Бршадин]] и [[Трпиња]] (општина Трпиња), насеља [[Липовача (Вуковар)|Липовача]] и насеља [[Борово (Вуковар)|Борово]] (општина Борово). До 1961. део података садржан је у насељима Борово (општина Борово) и Липовача, а до 1981. у насељима Бршадин и Трпиња (општина Трпиња).''

 

На попису становништва [[2011]]. године, град Вуковар је имао 27.683 становника, следећег националног састава:

 

}}

 

[[Датотека:Wooden bridge in Adica park near Vukovar, Croatia.jpg|десно|мини|250п|Популарно градско излетиште, парк-шума Адица.]]