Вукан Немањић — разлика између измена

нема резимеа измене
(Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0)
Претпоставља се да је рођен пре него што је Стефан Немања постао велики жупан и да је име добио по деди Стефана Немање али нема сагласности да ли је тај деда био [[Вукан I (велики жупан)|велики жупан Вукан]] (од око 1084. до око 1112), или, према ређем мишљењу, његов синовац Стефан Вукан.
 
Вукан је пред крај очеве владавине добио управу над Зетом. Као управник у [[Српско приморје|Зети]] он се спомиње у једној повељи Стефана Немање коју је велики жупан издао Сплиту. У истој повељи се спомиње његов најмлађи син Растко ([[Свети Сава]]) као управник у [[Захумље|Захумљу]]. Зато да се претпоставља да је повеља издата у периоду 1190-1192.<ref>Краљ Владислав и Србија XIII века : научни скуп, 15-16. новембар 2000. : [зборник радова]. pp. 63.</ref> У једном натпису на цркви у Котору пише да је урезан 1195. године у доба великог жупана Немање и његовог сина Вукана краљ Диоклитије.<ref>Историја српског народа, I, Београд (1994). pp. 279.</ref> Можда је и престолонаследник [[Стефан Првовенчани]]{{Напомена|Као лично име за Првовенчаног (Немању Другог) често се пише „Стефан Немањић“. Ипак, „Стефан Немањић“ је и краљ Драгутин ([[Стефан Драгутин Немањић|Стефан Д. Немањић]]), и краљ Дечански ([[Стефан Урош III Немањић|Стефан У. III Д. Немањић]]) и сви остали владари из те [[Немањићи|породице]]. Изгледа да није у складу са правописом за једног од владара из породице Немањића као лично име употребити само „Стефан“, или само „Стефан Немањић“. „Стефан“ се може исправно користи само заједно са личним именом, у овом случају „Стефан Немања Други“, или са надимком „Стефан Првовенчани“. Немањићи (и њихови писари) су користили облике као „Немања Први“ и [[Стефан Урош III Дечански|„Урош Трећи“]], али никада нису користили облике као „Стефан Први“, „Стефан Други“ и слично. Из тога се види да су за Немањиће (и њиховe писаре) лична имена владара из те породице Немања и Урош, али не и „Стефан“. [[Стефан|„Стефан“]] је употребљавано у значењу функције у држави, то јест само као „Овенчани“ (Крунисани). Због тога, „Стефан Немањић“ је само уопштено „Овенчани Немањић“, а лично име морало је бити: Немања (Други), Радослав и слично.}} такође имао област којом је управљао, или је био уз владарев двор, без неке посебне области.
 
Као најстарији, прворођени, син Стефана Немање, Вукан је могао очекивати да буде одређен за наследника српског престола, али то се није догодило. Одлазак са власти Стефана Немање 25. марта [[1196]]. године и постављање на престо великог жупана његовог другорођеног Немање II,{{sfn|Марјановић-Душанић|1997|p=46-47. Сам Сава приповеда у житију свог оца како је Немања изабрао за наследника „племенитог и драгог сина Стефана Немању“ … Сава назива брата „Стефаном Немањом“. У животопису Св. Симеона од Доментијана, Немања је назван Немањом Првим, жшто имплицитно потврђује закључак, изведен из Савиних речи, да је будући Стефан Првовенчани на рођењу добио име Немања. Сва је прилика да је Немања (II)...}} који је касније прозван Првовенчани, нису изазвали отворени сукоб међу браћом док је био жив Немања. Није неумесно истаћи да Немања није држао превише до предности по рођењу а то је показао тридесетак година раније када је као најмлађи брат приграбио целу земљу од старије браће великог жупана Тихомира, кнеза Страцимира и кнеза Мирослава. Вукан је као велики кнез задржао Зету, Требиње, Топлицу и Хвосно. Ипак, Немањина жеља да га наследи средњи син СтефанПрвовенчани је код старијег Вукана могла створити осећај повређености.
 
Вукан се угледао на раније владаре у Зети који су најкасније од 1077. године носили звање краља и сам је узео титулу „краљ краљевства Далмације и Диоклитије”, а са титулом краља Вукан се јавља у једном натпису из 1195. а од 1197. године у неколико сачуваних одлука градског већа Котора. Вукана је на непопустљиво држање према млађем брату подстакао и пример сукоба принчева Андрије и Емерика око краљевске круне у Угарској. Са папом је организовао [[Диоклејски црквени сабор]].
 
Нема поузданог показатеља да је католичко становништво у Зети тешко подносило претежни утицај православља у Немањиној [[Србија|Србији]]. Вукан се [[1198]]. године обратио папи са молбом да у његову земљу упути легате и појача надзор и утицај западне цркве. [[Папа]] је искористио прилику да ојача свој утицај и почетком [[1199]]. године упутио је у Зету два своја посланика али је шаљући их своју препоруку за њих упутио и врховном владару Србије великом жупану Стефану Немањићу. Вукан је намеравао да користити и помоћ католичке цркве да дође до престола, али римски поглавар није желео да слањем посланика отворено подржи Вукана против брата већ само да ојача утицај Рима на српске земље. СтефанПрвовенчани се држао врло вешто и предусретљиво прима оба папина легата и у писму папи као „свом духовном оцу“ поручује да ће упутити своје посланство у [[Рим]]. Покушао је добити потпуну подршку папе и молио је папу да му пошаље краљевску круну. Тако би добио подршку папе за себе против могућег савеза Вукана и Мађара. [[Папа Иноћентије III]] није могао да се одлучи да СтефануПрвовенчаном пошаље краљевску круну, због угарског краља и Вукана који су се противили томе.
 
Изгледа да је Вукан разлаз СтефанаПрвовенчаног и његове жене Евдокије око 1201. године искористио да покаже отворено неслагање са братом, јер га је прекорио због грубости према бившој жени, а Евдокији је дао пратњу до Драча. То је можда указало на почетак отвореног разлаза међу браћом. То је поспешило угарске намере и у савезу са Вуканом 1202. године [[Мађари]] су продрли у Србију. Према писању Првовенчаног Вукан „остави заповеди господина и оца својега, и би преступник. Јер изведе иноплеменике на отачаство своје, и одузе ми земље и опустоши их”.<ref>[http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/stefan-sabrana/stefan-sabrana_03_c.html Стефан Првовенчани: Сабрани списи] Приступљено 25. 5. 2016.</ref> Судећи по папским писмима Вукан је био владар Србије у марту 1203. године и у једном делу 1204.<ref>Историја српског народа, I, Београд (1994). pp. 269, 270.</ref> Вукан је постао велики жупан и добио рашке земље и нишку област, а угарски краљ Емерик је узео за себе титулу српског краља и област источно од [[Велика Морава|Мораве]]. Тако Вукан постаде угарски вазал као и босански бан Кулин. СтефанПрвовенчани се веровано склонио у Бугарску код Калојана. Врло брзо већ [[1203]]. године између Бугара и Мађара дође до сукоба ради области уз Велику и Јужну Мораву. Мађари су били приморани да се повуку из Браничева, а њихов штићеник Вукан из нишке области. Вукан је морао склопити некакав споразум са братом СтефаномПрвовенчаним који се могао [[1204]]. или [[1205]]. вратити у Србију на свој владарски престо, а Зету је оставио на управу старијем брату.
 
Вероватно у фебруару [[1208]]. године Сава Немањић је дошао у Србију и донео очево тело, како би било сахрањено у Студеници. У Студеничком типику Сава је записао да је осам година после смрти Симеона дошао „ са часним моштима у Хвосно. И сазнавши владајући син његов Стефан Немања и брат му кнез Вукан, сакупише светитеље, и јереје, и игумане са многим црнцима и са бољарима свим, ... са великом чашћу узеше мошти господина Симеона.”{{sfn|Павловић|1970|p=64-65}}<ref>[http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/ASK_SR_AzbucnikPisaca.aspx Антологија српске књижевности] {{Wayback|url=http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/ASK_SR_AzbucnikPisaca.aspx |date=20181207025958 }}, Свети Сава, Сабрана дела. pp. 75, 76. Приступљено 21. 5. 2016.</ref> Из његовог описа тог догађаја се закључује да он тада успео је да измири старију браћу над очевим ковчегом. Постоји предање да се овај сабор догодио у [[Полумир]]у односно у [[Црква Светог Николе у Ушћу|цркви Светог Николе у Ушћу]]), неколико километара северније од манастира Студеница.
 
Према писању Саве преношење ковчега Светог Симеона догодило се на захтев оба његова старија брата. Он пише да је посланице са таквим захтевом добио од „Стефана, који је владао његовом државом, и брата његовог, великог кнеза Вукана”.<ref>[http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/ASK_SR_AzbucnikPisaca.aspx Антологија српске књижевности] {{Wayback|url=http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/ASK_SR_AzbucnikPisaca.aspx |date=20181207025958 }}, Свети Сава, Сабрана дела. pp. 75. Приступљено 21. 5. 2016.</ref> Како се већ у лето 1208. године као управник у Зети јавља Вуканов најстарији син [[Ђорђе Немањић|Ђорђе]]. Могуће је да је Вукан тражио да се донесе ковчег Светог Симеона јер је видео да му се приближио крај или је само желео да по узору на свог оца преда власт сину. У том случају још једно измирење са братом СтефаномПрвовенчаним било би за Вукана начин да учврстити везе и своје, али и свог наследника са великим жупаном. Тим поступком би олакшао владавину свог сина Ђорђа који се, већ, 3. јула 1208. заклео на верност млетачком дужду без обзира на стрица СтефанаПрвовенчаног и био спреман да са Млечанима ратује против Арбанаса Димитрија Прогоновића иначе зета своје куће. Ђорђе је био прилично самосталан у вођењу своје земље.
 
Поред Ђорђа Вукан је имао још тројицу синова и то: Стефана који је подигао манастир Морачу, монаха [[Дмитар Немањић|Дмитра]] и [[Владин Немањић|Владина Немањића]]. Дмитров син је Вратислав а унук Вратко који је отац [[Милица Хребељановић|Милице]], жене кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара Хребељановића]].
 
Иначе оно што је јако интересантно за порекло српског народа и једно од највећих ако не и највеће племе [[Васојевићи|Васојевића]], чије је матично подручје у пределу црногорских Брда, то је да је управо ово племе настало из лозе Вукана Немањића. Наиме, родоначелник племена Васо имао је три брата Краса и Ота (од кога су албанска племена Краснићи и Хоти) и Озра (од кога су Озрнићи) а по некима и Пипа (од кога су [[Пипери]]). Они су синови Костадина чији је отац био Стефан. Стефанов отац је био Васоје а деда Костадин, по некима син Вукана Немањића али вероватније унук од сина Стефана.
 
== Напомене ==
{{напомене}}
 
== Референце ==
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Марјановић-Душанић|first=Смиља|authorlink=Смиља Марјановић-Душанић|title=Владарска идеологија Немањића: дипломатичка студија|year=1997|location=Београд}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Павловић|editor-first=Драгољуб|title=Стара српска књижевност, I|url=https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Srpska_knjizevnost_u_100knjiga/II-153244-001#page/0/mode/1up|year=1970|location=Нови Сад – Београд}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371|year=1989|location=Београд|publisher=Вајат|url=https://books.google.com/books?id=2XBpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|chapter=Титуле принчева из куће Немањића у XII и XIII веку|title=Манастир Морача|year=2006|location=Београд|publisher=Балканолошки институт САНУ|url=https://books.google.com/books?id=LqcRAQAAIAAJ|pages=33–44}}