Национална библиотека Летоније — разлика између измена

Садашњу зграду дизајнирао је [[1989.]] године угледни летонско-амерички [[архитекта]] Гунар Биркертс ({{јез-лет|Gunārs Birkerts}}) ([[1925]]-[[2017]]), који је емигрирао у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Америчке Државе]] и тамо направиоостварио своју каријеру. Изграђена је почетком [[21. век|21. века]], а отворена је [[2014.]] године. Данас Библиотека игра важну улогу у развоју летонског информационог друштва, пружајући становницима приступ [[Интернет|Интернету]] и подржавајући истраживање и целоживотно образовање.

Национална библиотека основана је 29. августа 1919. године, годину дана након независности, као Државна библиотека (''Valsts ВалстсBibliotēka'').<ref Библиотекаname="auto">{{cite )book|last1=Klöker|first1=Martin|editor1-last=Garber|editor1-first=Klaus|title=Handbuch des personalen Gelegenheitsschrifttums in europäischen Bibliotheken und Archiven. Vol. Његов7: првиRiga главни- Tallinn. Part 3: Riga.|date=2004|publisher=Olms|location=Hildesheim|isbn=3-487-11405-4|page=41|language=German|chapter=Bibliotheksgeschichtliche Einleitung}}</ref> Њен први [[библиотекар]] и библиограф био је ''Јанис Мисинш'' (1862-1944), који је своју огромну приватну збирку начиниоузео као основу нове библиотеке.<ref>{{cite book|last1=Zanders|first1=Viesturs|editor1-last=Fabian|editor1-first=Bernhard|title=Handbuch Уdeutscher токуhistorischer једнеBuchbestände годинеin Europa. Eine Übersicht über Sammlungen in ausgewählten Bibliotheken. Bd. 7, Teil 2: Finnland, Estland, Lettland, Litauen|date=1997|publisher=Olms|location=Hildesheim|isbn=3-487-10361-3|page=145|language=German|chapter=Bibliotheken in Lettland}}</ref> За годину дана, до [[1920.]] године, залихеброј сусвезака пораслеје порастао на 250.000.<ref name="auto1">{{cite book|last1=Zanders|first1=Viesturs|editor1-last=Fabian|editor1-first=Bernhard|title=Handbuch deutscher historischer Buchbestände in количинаEuropa. Eine Übersicht über Sammlungen in ausgewählten Bibliotheken. Bd. 7, Teil 2: Finnland, Estland, Lettland, Litauen|date=1997|publisher=Olms|location=Hildesheim|page=151|chapter=Latvijas Nacionālā bibliotēka – Lettische Nationalbibliothek}}</ref> Почев од исте године, сви [[Издавачка кућа|издавачи]] били су обавезни да Библиотеци предају копијупо својихједнан примерак од свега што су депозитаиздали. Од [[1927.]] године библиотека објављује Националну библиографију Летоније .

ДошлоБрој јесвезака дознатно значајнихје додатака уувећан 1939. и 1940. години,године када је Државна библиотека преузелау многесвој библиотекефонд уврстила фондове многих библиотека и збиркезбирки балтичких Немаца . Већина сеје преселила уприпала нацистичкиНацистичкој немачки рајхНемачкој. Међу тим збиркама био је велики део збирке ''Друштва за историју и археологију руских Балтичких покрајина'', отприлике 1834., примарног историјског друштва балтичких Немаца.<ref name="auto"/> Године 1940. фондови су обухватали 1,7 милиона свезака<ref name="auto1"/> тако да су их морали складиштити на две различите локације у Старом граду (Јекаба''Jēkaba иелаiela 6/8'' и Англикану''Anglikāņu иелаiela 5'').

За време [[Други светски рат|Другог светског рата,]] Немачка је извршила инвазију на Летонију и окупирала Ригу (1941-1944). Тада су немачке власти преименовале Државну библиотеку у Земаљску библиотеку (''Zemes Земес библиотека bibliotēka''), елиминирајући референце на суверенутај латвијскуначин државу)да се ради о сувереној летонској држави.

Након рата, Летонија је била под совјетском влашћу, а институцијаБиблиотека је била позната као Државна библиотека Латвијског[[Летонска ССР-аСовјетска (Социјалистичка ЛатвијасРепублика|Летонске ПСРСовјетске ВалстсСоцијалистичке библиотека )Републике]].<ref name="auto"/> Према совјетским обичајима, библиотекаБиблиотека је [[1966]]. године добила почасно име, у знак писцасећања Вилисуна ЛацисуВилиса Лациса (''Vilis Lācis'') (1904-1966), писцуписца и покојном премијерупремијера совјетске Летоније. Од [[1946.]] године, литература којакоју је совјетскаСовјетски перспективаСавез биласматрао „опасна“„опасном“ повученабила је повучена са полица и све до [[1988]]. године, када је Совјетски Савез одустао од контроле, њој се могло приступити само уз посебну дозволу. <ref 1956name="auto2">{{cite web|title=LNB vēstures fakti|url=http://www.lnb.lv/lv/par-instituciju/lnb-vestures-fakti|access-date=18 годинеMay 2014|language=Latvian}}</ref> Државна библиотека преселила се у[[1956.]] новугодине зградупреселила у Кришјашанову Барона иелазграду.

Од поновног успостављања националне независности ЛативанаЛетоније [[1991.]] године, институцијаБиблиотека се звала ЛетонијаНационална библиотека Летоније. Године 1995. добила је као стални зајам Балтичку централну библиотеку ОттаОта Бонга (1918-2006), збирку која се односи на [[Историја|историју]], регионалне студије и језике балтичких[[Балтичке државе|Балтичких земаља]].<ref>{{cite book|last1=Zanders|first1=Viesturs|editor1-last=Fabian|editor1-first=Bernhard|title=Handbuch deutscher historischer Buchbestände in Europa. Eine 2006Übersicht über Sammlungen in ausgewählten Bibliotheken. годинеBd. 7, Teil 2: Finnland, Estland, Lettland, Litauen|date=1997|publisher=Olms|location=Hildesheim|page=152|chapter=Latvijas Nacionālā bibliotēka – Lettische Nationalbibliothek}}</ref> Национална библиотека придружила се мрежној2006. године придружила мрежном услузисервису Европске библиотеке .

Фондови библиотеке данас обухватају више од 5 милиона наслова, укљ.укључујући око 18.000 рукописа од 14. века до модерног времена.<ref>{{cite book|last1=Klöker|first1=Martin|editor1-last=Garber|editor1-first=Klaus|title=Handbuch des personalen Gelegenheitsschrifttums in europäischen Bibliotheken und Archiven. Vol. 7: Riga - Tallinn. Part 3: Riga.|date=2004|publisher=Olms|location=Hildesheim|isbn=3-487-11405-4|page=42|language=German|chapter=Bibliotheksgeschichtliche Einleitung}}</ref> Један од карактеристичних темеља НЛЛ-а, који карактерише сваку националну библиотеку, јесте формирање збирке националне литературе, њено вечито чување и дугорочни приступ.

НЛЛБиблиотека је центар теоријских истраживања и практичних анализа активности латвијских библиотека. Библиотека извршава функције центра за Летонију Међуљудски зајам, обезбеђује библиотечку и информативну службу парламенту Републике Латвије - Саеима, спроводи стандардизацију подружнице. Од самог почетка његова главна брига била је национална библиографија . Масивни каталог синдиката Сениеспиедуми латвиешу валода (Древни отисци на латвијском 1525–1855., Објављен у Риги, 1999)<ref>{{cite book|editor1-last=Šiško|editor1-first=Silvija|title=Seniespiedumi latviešu valodā 1525–1855. Kopkatalogs / Die älteren Drucke in lettischer Sprache 1525–1855|date=1999|publisher=Latvijas Nacionālā Bibliotēka|location=Riga|isbn=9984-607-19-4|language=Latvian, German}}</ref> добио је награду Шпидола 2000. године и добио је Лепу књигу године 99.<ref>{{cite web|url=http://www.lnb.lv/en/about-nll |title=About 2005collection of NLL |accessdate=2008-08-31 |publisher=lnb.lv}}</ref> годинеГодине 2005. објављен је Летоникас грамату аутору радитајс (1523-1919) (Индекс аутора Летоница књига (1523-1919)),<ref>{{cite book|editor1-last=Bočarova|editor1-first=Rita|title=Letonikas grāmatu autoru rādītājs (1523–1919) / Autoren-Verzeichnis der Lettonika-Bücher|date=2005|publisher=Latvijas Nacionālā Bibliotēka|location=Riga|isbn=9984-607-68-2|language=Latvian, German}}</ref> пружа информације о свестраним гранама науке и представницима разних народа, а главна је Латвија. фокус њихових публикација.

НЛЛБиблиотека садржи неколико збирки плаката (уметници Оскарс Штеинбергс (1882–1937), Сигисмундс Видбергс (1890–1970), Раоул Дуфи (1877–1953), Бернхард Борцхерт (1863–1945), Никлавс Струнке (1894–1966) и други ).<ref>{{cite web|url=http://www.theeuropeanlibrary.org/portal/libraries/Libraries.php?launch=1&country=Latvia&language=en&page=Treasures |title=Treasures of the National Library of Latvia |accessdate=2008-08-31 |publisher=theeuropeanlibrary.org}}</ref>

Дигитализација збирки у НЛЛ-у започела је 1999. године. Тренутно Латвијска национална дигитална библиотека Летоница, која је формирана 2006. године, чува дигитализоване колекције новина, слика, карата, књига, нота и аудио записа. У 2008. години НЛЛ је покренуо два главна дигитална пројекта. Периодика.лв је НЛЛ-ова збирка дигитализованих историјских периодичних публикација на латвијском језику са могућношћу читања целих текстова и претраживања по страницу.<ref>{{cite web|url=http://www.periodika.lv |title=Latvijas Nacionālā digitālā bibliotēka |accessdate=2008-09-02 |language=Latvian |publisher=periodika.lv}}</ref> Летонија има традицију Фестивала песме и плеса који се организују сваке четири године. Историјски материјали од првог Фестивала песме 1864. до Латгалеског фестивала песме 1940. могу се истражити у другој дигиталној колекцији Националне библиотеке Латвије.<ref>{{cite web|url=http://dziesmusvetki.lndb.lv |title=Latviešu Dziesmu svētki (1864–1940) |accessdate=2008-09-02 |language=Latvian |publisher=lndb.lv}}</ref>

Прве дискусије о потреби за новом Националном библиотеком почеле су већ 1928. године, а значај пројекта овог века потврђен је међународним признањем вредности његових збирки на високом нивоу. Године 1999. готово свих 170 држава чланица УНЕСЦО- а усвојило је резолуцију током Генералне конференције позивајући државе чланице и међународну заједницу да осигурају сву могућу подршку имплементацији НЛЛ пројекта.<ref>{{cite web|url=http://unesdoc.unesco.org/images/0011/001185/118514e.pdf#38 | title=Resolution 38 adopted at the 30th session of the UNESCO General Conference}}</ref>

Континуирани раст Библиотеке условио је преношење делова залиха у друге зграде. НЛЛ је своје имање дистрибуирао на пет локација у Риги.<ref>{{cite web|title=[Addresses of NLL's branches]|url=http://www.lndb.lv/lv/kontakti/kontakti|accessdate=31 Dec 2013|language=Latvian|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140519041956/http://www.lndb.lv/lv/kontakti/kontakti|archivedate=19 May 2014|df=dmy-all}}</ref> Даље, од 1998. године неке залихе морале су се складиштити у складишту у Силакрогу изван главног града.<ref name="auto2"/>

Парламент је коначно одобрио изградњу нове зграде на левој обали реке Даугаве . 15. маја 2008., након вишегодишњих расправа, државна агенција Три нова брата и Савез националних грађевинских компанија потписали су уговор о изградњи нове Националне библиотеке у Латвији . Дана 18. маја 2014. године, главни објекат Библиотеке у Кришјаша Барона иела затворен је за селидбу.<ref>{{cite web|title=[Press release]|url=http://www.lnb.lv/lv/aktuali/aktualitates|accessdate=18 May 2014|language=Latvian|date=15 May 2014}}</ref>

2008. године започела је градња по дизајну истакнутог латвијско-америчког архитекте Гуннара Биркертса, који је од раних педесетих година прошлог вијека био у Детроиту у држави Мичиген.<ref>{{cite journal|last1=Berndsen|first1=Silke|title='Gut zehn Jahre haben wir über unsere Bibliothek diskutiert, aber gebaut haben wir sie nicht.' Die lettische Nationalbibliothek und ihr Neubau|journal=Bibliotheksdienst|date=2010|volume=44|pages=930–940|language=German}}</ref> Њему је 1989. године наређено да пројектује зграду.<ref>{{cite web|title=Architekt: Nationalbibliothek ist Symbol für freies Lettland|url=http://www.europeonline-magazine.eu/architekt-nationalbibliothek-ist-symbol-fuer-freies-lettland_312752.html|accessdate=17 Jan 2014|language=German|date=14 Jan 2014}}</ref> Њега је инспирисала Стаклена планина латвијске митологије.

Нова зграда има 13 спратова<ref>{{cite news|last1=Brill|first1=Klaus|title=Die singende Schöne. Riga putzt sich für seine Rolle als Kulturhauptstadt Europas 2014 heraus|work=Süddeutsche Zeitung|date=2 Jan 2014|language=German}}</ref> и висока је 68 м.<ref>{{cite web|title=National Library of Latvia|url=http://www.liveriga.com/en/6461-national-library-of-latvia|accessdate=17 Jan 2014}}</ref> Трошкови изградње дати су у износу од 193 милиона евра.<ref>{{cite web|title=Jaunumi|url=http://www.gaismaspils.lv/gp/index.php?l=en&m=jaunumi|archive-url=https://web.archive.org/web/20110722162704/http://www.gaismaspils.lv/gp/index.php?l=en&m=jaunumi|url-status=dead|archive-date=22 480July људи2011|access-date=17 тамоJan 2014}}</ref> Тамо ради 480 људи.

Као део програма Риге који носи назив Европска престоница културе, изабрани имањима је хумани ланац 18. јануара 2014. симболично пренесен од старе до нове зграде. Нова зграда је коначно отворена 29. августа те године, на 95. годишњицу библиотеке.<ref>{{cite web|title=Jaunā LNB ēka|url=http://www.lnb.lv/lv/jauna-lnb-eka|accessdate=3 Jan 2015|language=Latvian}}</ref>

Данас је зграда НЛЛ доминантна оријентација на градском пејзажу Риге. Има простор за конференције и конвенције и друге догађаје у заједници. Између осталих, био је домаћин четвртог самита програма ЕУ за источно партнерство у мају 2015. године,<ref>{{cite news|last1=Brössler|first1=Daniel|title=Geschichte schrreiben. Beim Gipfel in Riga wollen die Staats- und Regierungschefs der EU unter Beweis stellen, dass ihre Ostpolitik nicht gescheitert ist|work=Süddeutsche Zeitung|date=21 May 2015|page=7|language=German}}</ref> и расправе којом је 14. марта 2016. водио ББЦ-јев Јонатхан Димблеби .<ref>BBC World Service report, 14 March 2016</ref>

* ''ЛИБЕР 43. годишња конференција''

* ''Развој услуга дигиталне библиотеке''

* ''Ширење и искориштавање кроз библиотеке: за успех и одрживост резултата целоживотног учења''

* ''Примена ефикасних алата за обуку за побољшање квалификација у библиотечком сектору''

* ''Свест о Еуропеани''

* ''Еуропеана - поглед унутра''

* ''Часописи Еуропеане''

* ''Звучна Еуропеане''

* ''Изложба "Књига 1514–2014" и академска читања "Садржај 21. века"''

* ''Утицај дигиталног текста и мултимедијалног формата на учење у детињству: вишедимензионални приступ''