Константин Бодин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 28:
'''Константин Бодин''' ([[Дукља]], око [[1050]] — [[Скадар]], око [[1099]]) био је [[Срби|српски]] краљ из династије [[Војислављевићи|Војислављевића]], који је владао од [[1081]]. до [[1099]]. године. Његова држава је обухватала готово све [[српске земље]], укључујући: [[Дукља|Дукљу]], [[Травунија|Травунију]], [[Захумље]], [[Рашка|Рашку]] и [[Босна у средњем веку|Босну]]. Био је син и наследник краља [[Михаило I Војислављевић|Михаила I Војислављевића]]. Као млади принц учествовао је у борбама против [[Византијско царство|Византије]]. Током великог [[Словенски устанак у Поморављу 1072.|словенског устанка]] против Византије, који је избио [[1072]]. године, стао је на чело устаничког покрета, узевши титулу [[Бугари|бугарског]] цара, под именом '''Петар III''', чиме је постао први [[Србин]] који је овенчан царским достојанством. На пролеће 1081. године Михаило је уприличио брак између Бодина и [[Јаквинта|Јаквинте]], ћерке угледног племића из јужноиталијанског рада [[Бари]]ја, чиме су оснажене везе са [[Нормани]]ма. Већ у октобру 1081. године Бодин је владао сам, те се стога сматра да је његов отац преминуо између маја и септембра 1081. године. Током наредних година, учврстио је власт у приморским областима, а потом је својој држави прикључио и области [[Рашка|Рашке]] и [[Босна у средњем веку|Босне]], чиме је објединио готово све српске земље.{{sfn|Ковачевић|1967|p=}}{{sfn|Ћирковић|1981|p=}}
 
Од [[Јужни Словени|јужнословенских]] владара Бодин је једини који је добио високу византијску титулу [[протосеваст]]а, која је настала у доба [[Алексије I Комнин|Алексија I Комнина]]. Претпоставља се да је Константин Бодин умро у око 1100. или [[1101]]. године. Сахрањен је у [[Самостан Светих Срђа и Ваха на Бојани|манастиру Светих Срђа и Ваха]] у близини [[Скадар|Скадра]]. Нека новија истраживања указују на могућност да је умро већ око 1099. године.
 
== Младост ==