Бернард Грзимек — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 1:
{{БФ32020}}
'''Бернард Клеменс Мариа Грзимек''' ([[Немачки језик|нем.]] ''Bernhard Klemens Maria Grzimek''; [[Ниса (Пољска)|Ниса]], [[8. април]] [[1909. |1909]] – [[Франкфурт на Мајни|Франкфурт]], [[13. март]] [[1987. |1987]]) је био познати директор немачког [[Зоо-врт|зоолошког врта]], зоолог, аутор књига, уредник и заштитник животиња у послератној [[Западна Немачка|Западној Немачкој]].▼
▲'''Бернард Клеменс Мариа Грзимек''' ([[Немачки језик|нем.]] ''Bernhard Klemens Maria Grzimek''; [[Ниса (Пољска)|Ниса]], [[8. април]] [[1909. |1909]]
== Биографија ==
=== Младост, породица и образовање ===
Грзимек је рођен у [[Ниса (Пољска)|Ниси]]. Његов отац Паул Франц Константин Грзимек је био [[адвокат]] и јавни бележник. Грзимекова мајка је била Маргарет Маргот (рођена Ванке).
Након студија [[Ветеринарска медицина|ветеринарске медицине]] 1928. године, прво у [[Лајпциг|Лајпцигу]], а касније у [[Берлин|Берлину]], Грзимек је докторирао 1933. године.
Оженио се Хилдеград Пруфер 17. маја 1930. године и имао је три сина: Рохуса, Мајкла и усвојеног сина, Томаса.
=== Током и након Другог светског рата ===
Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] био је ветеринар у [[Вермахт|Вермахту]] и радио је у Министарству за храну Трећег царства у Берлину. Почетком 1945. године [[Гестапо]] је извршио претрес у Грзимековом стану у Берлину, јер је више пута достављао храну скривеним Јеврејима. Грзимек је тада побегао из Берлина у Франкфурт, који је окупирала америчка војска. У априлу 1945. америчке власти су га именовале за шефа полиције Франкфурта, али он је одбио посао.
Крајем 1947. године Грзимек је оптужен за чланство у [[НСДАП]] (Нацистичко партији) од стране америчке војне владе, што је он негирао. Потом је уклоњен са функције у Франкфуртском зоолошком врту, кажњен и послан на [[Денацификација|денацификацију]]. 23. марта 1948. године утврђено је да је невин (Категорија 5; Ослобођен). Потом га је у зоолошки врт вратила америчка влада, али његов углед је био нарушен. Директор Минхенског зоолошког врта, Хајнц Хек, је водио приватну кампању и тужбе против њега. Грзимек је ослобођен свакog кривичнog дела 1949. године.
=== Директор зоолошког врта ===
Грзимек је постао директор
Грзимек је водио Франкфуртски зоолошки врт 29 година, до његовог повлачења 30. априла 1974. године. Успео је да направи један од највећих зоолошких вртова у Немачкој.
У исто време био је председник
као у Лондону и Њујорку, води низ пројеката заштите дивљине, како у Немачкој тако и у иностранству; Најпознатији је његов текући рад у [[Серенгети]] екосистему у Танзанији, у [[Источна Африка|источној Африци.]]
=== Конзервационизам и друге активности ===
Године 1954. основао је фото агенцију [[Окапи|Окапиа]], специјализовану за животиње и природу. Данас је агенција специјализована за науку и запошљава 650 фотографа. Фирму води Кристиан Бернард Грзимек, син његовог сина који је умро у Серенгетију.
Грзимек је најпознатији по делу које је подузео за очување [[Серенгети|Серенгетија]]. Провео је неколико година проучавајући дивље животиње заједно са сином Мајклом Грзимеком, посебну пажању је усмерио на подручја бројних годишњих миграција великих размера. Документарни филм ''
Исте године Мајкл је погинуо у авионској несрећи услед судара са белоглавим супом. Грзимек је написао најпродаванију књигу ''Серенгети неће умрети'', која се први пут појавила на немачком језику 1959. године, а касније и на још 20 језика. Обраћао се јавности и био је кључан у покретању стварања [[Национални парк Серенгети|Националног парка Серенгети]].
Линија 38 ⟶ 37:
У својој књизи је прорицао:
Велики градови се и даље шире. У наредним деценијама и вековима људи неће путовати да би видели чуда инжењеринга, већ ће напустити прашњаве градове да би видели последња места на Земљи у којима мирно живе Божја бића. Земљама које су сачувале таква места завидеће друге нације и посећиваће их много туриста. Постоји разлика између дивљих животиња које живе природним животом и познатих грађевина. Грађевине се могу обновити ако су уништене у рату, али једном када се дивље животиње из Серенгетија истребе, никаква снага на Земљи их не може вратити.
Грзимек је 1975. године основао
=== Крај живота ===
Грзимек је умро у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурту на Мајни]] 1987. године, заспавши гледајући циркуску представу са групом деце. Касније је његов пепео пребачен у Танзанију и сахрањен поред сина Мајкла у [[Нгоронгоро|
== Издања ==
Грзимек је био главни уредник (и аутор низа чланака) огромне и монументалне енциклопедије живота животиња. Након објављивања 1968. године у Немачкој, ''
Од националног значаја били су његово дело ко-уредника (заједно са аустријским добитником Нобелове награде [[Конрад Лоренц|Конрадом Лоренцом<ref>{{cite web |last1=Конрад |first1=Лоренц |title=Zoologische Gesellschaft Frankfurt |url=https://fzs.org/de/ |website=27.4.2020.}}</ref>]][[Бернард Клеменс Мариа Грзимек#cite%20note-1|<span class="mw-reflink-text">[1]</span>]]) тада највећег
популарног часописа о животињама и дивљинама на немачком језику, ''Животиње'' ([[Немачки језик|нем]].
== Референце ==
{{рефлист}}
== Литература ==
* Franziska Torma: ''Eine Naturschutzkampagne in der Ära Adenauer. Bernhard Grzimeks Afrikafilme in den Medien der 50er Jahre''. Martin Meidenbauer Verlag, München 2004, <nowiki>ISBN 3-89975-034-9</nowiki> (на језикуː немачки)
* Gerhard Grzimek, Rupprecht Grzimek: ''Die Familie Grzimek aus Oberglogau in Oberschlesien'', in: "Deutsches Familienarchiv", Band X, Verlag Degener & Co., Neustadt (Aisch) 1958. - 4., erweiterte und überarbeitete Ausgabe, Herder-Institut, Reutlingen 2000. (на језикуː немачки)
== Спољашње везе ==
* [http://www.zoo-frankfurt.de/ Франкфуртски зоолошки врт] (језик: немачки)
* [[
* ''[
* [[
|