|
== Младост ==
Принц Урош је рођен највероватније око [[1223]]. године, док се у неким изворима напомиње и [[1220]]. година. Био је најмлађи син краља [[Стефан Првовенчани|Стефана НемањићаНемање II ''Првовенчаног'' Немањића]],{{Напомена|Као лично име за Првовенчаног (Немању Другог) често се пише „Стефан Немањић“. Ипак, „Стефан Немањић“ је и краљ Драгутин ([[Стефан Драгутин Немањић|Стефан Д. Немањић]]), и краљ Дечански ([[Стефан Урош III Немањић|Стефан У. III Д. Немањић]]) и сви остали владари из те [[Немањићи|породице]]. Изгледа да није у складу са правописом за једног од владара из породице Немањића као лично име употребити само „Стефан“, или само „Стефан Немањић“. „Стефан“ се може исправно користи само заједно са личним именом, у овом случају „Стефан Немања Други“, или са надимком „Стефан Првовенчани“. Немањићи (и њихови писари) су користили облике као [[Стефан Немања|„Симеон Немања Први“]] и [[Стефан Урош III Дечански|„Урош Трећи“]], али никада нису користили облике као „Стефан Други“ и слично. Из тога се види да су за Немањиће (и њиховe писаре) лична имена владара из те породице Немања и Урош, али не и „Стефан“. [[Стефан|„Стефан“]] је употребљавано у значењу функције у држави, то јест само као „Овенчани“ (Крунисани). Због тога, „Стефан Немањић“ је само уопштено „Овенчани Немањић“, а лично име морало је бити: Немања (Други), Радослав и слично.}}{{sfn|Марјановић-Душанић|1997|p=46-47. Сам Сава приповеда у житију свог оца како је Немања изабрао за наследника „племенитог и драгог сина Стефана Немању“ … Сава назива брата „Стефаном Немањом“. У животопису Св. Симеона од Доментијана, Немања је назван Немањом Првим, жшто имплицитно потврђује закључак, изведен из Савиних речи, да је будући Стефан Првовенчани на рођењу добио име Немања. Сва је прилика да је Немања (II)...}} и његове друге (по неким изворима и треће) супруге краљице [[Ана Дандоло|Ане Дандоло]]. Урош је наследио многе особине од своје мајке и од свог деде [[Стефан Немања|Стефана Немање]], што га је подигло на виши ниво у односу на његову старију браћу [[Стефан Радослав|Стефана Радослава]] и [[Стефан Владислав]]а.
== Долазак на власт ==
Познато је да је Урош, на челу са [[властела|властелом]], побунио против брата Владислава. Урош је од Владислава затражио престо, али му га Владислав није дао. Властела је подстакла Уроша на рат. Грађански рат између браће је вођен највероватније око 1241. до 1242. године, или од 1242. до 1243. године. Рат се завршио у корист Уроша, Владислав је био приморан да напусти престо. Наводи се да је Урош убрзо заробио Владислава и неко време га је држао у тамници. Међутим, непријатељство није трајало дуго, и браћа су се убрзо помирила. Урош је у међувремену ослободио Владислава из тамнице и био је веома љубазан према њему, дао му је на управу [[Зета|Зету]], где је обично боравио наследник престола. Чак је дозволио Владиславу да користи титулу краља, али да му увек буде потчињен.
Ниједан оновремени писани извор не говори о преврату који је довео до збацивања краља Стефана Владислава I и преузимању власти од стране полубрата, Стефана Уроша I. Према Даниловом зборнику, [[Стефан Владислав|Стефан Владислав I]] краљевао је у своме отачаству 7 година. Престо је преузео после септембра 1233. или најкасније почетком 1234. и већ средином 1241. владао је пуних седам година. Тада је могао бити збачен са престола. Зато је замисливо да је сама вест о смрти цара Ивана Асена II била довољна да незадовољна властела збаци бугарског зета и штићеника са престола у Србији. Тако је Стефан Владислав I могао бити смењен већ од јуна до октобра 1241. године, а најкасније до тога је дошло непосредно после проласка Монгола, то јест у априлу 1242. Српска властела је на престо довела трећег брата Стефана Уроша I.
== Насељавање Саса ==
| 31 =
}}
== Напомене ==
{{напомене}}
== Референце ==
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Марјановић-Душанић|first=Смиља|authorlink=Смиља Марјановић-Душанић|title=Владарска идеологија Немањића: дипломатичка студија|year=1997|location=Београд}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371|year=1989|location=Београд|publisher=Вајат|url=https://books.google.com/books?id=2XBpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Благојевић| first = Милош|authorlink = Милош Благојевић| last2=Медаковић| first2 = Дејан|authorlink2 = Дејан Медаковић| title = Историја српске државности| volume = 1|year=2000| url = https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ| location = Нови Сад| publisher = Огранак САНУ}}
|
