Манастир Ново Хопово — разлика између измена

Највеће богатство манастира су [[мошти]] [[Свети Теодор Тирон|светог Теодора Тирона]] које се чувају у кивоту, у цркви. У манастиру је 1780. године записана од стране јеромонаха Спиридона ИвановићаЈовановића,<ref>Иринеј Радић: "Повјест кратка о фрушкогорском општежитељном манастиру Хопову", Будим 1847.</ref> повест преноса светих моштију. Мошти великомученикове одавно у манастиру, јер се помињу ту већ [[1555]]. године. По тој рукописној белешци, мошти светог Теодора су из цркве над гробом, коју је подигла побожна Евсевија, од стране неверујућих Јелина (Грка) избачене у море. Након три века, када је хришћанска вера победила, епископ града Евхаитског је мошти извадио из воде, и пренете су у цркву, која је по други пут подигнута над његовим гробом. После дугог времена, богати поклоници из Влашке су тајно узели мошти и однели их у Влашку, у град [[Сибињ]]. Богати тамошњи бољар је у својој кући, у једном чардаку, држао ковчег са моштима и клањао им се, а када је умро, оне су ту остале заборављене. Удова бољарева је након извесног времена, морала да поправи кровове и здања своја, па је ангажовала вештог дрводељу Србина из околине Јенопоља, Радована Ракића. Када је мајстор завршио посао, сањао је Св. Теодора који га је подсетио на себе и посаветовао у сну, да његове мошти одатле узме. Измолио је зато Радован удовицу, да му делом уместо новца уступи остатке свечеве. Када је мајстор узео мошти Св. Теодора Тирона, однео их је прво у свој крај, а потом у манастир. Првих 25 година мошти су лежале у [[Манастир Ходош|манастиру Ходошу]], и због њих су много болесници ту тражили исцелење. Како су се прочула чудесна излечења у Ходошу, Мађари са својим клиром, су хтели да силом узму мошти за себе. Да би избегли насиље, монаси су пребегли из Ходоша на Фрушку Гору, и свете мошти похранили у манастиру Хопову.