Битка на Орешким ливадама — разлика између измена

Чету Јована Бабунског су јуриле бугарске чете војводе Димитрова и [[Пенчо Шиваров|Шиварова]] од преласка реке [[Вардар]], што је касније потврђено запленом архива Стефана Димитрова. Страх од бугарских комита је био толики да су становници велешког [[Азот (област)|Азота]] молили Бабунског да не улази у њихова села због бугарских претња. Након убиства двоје Срба [[Бугара]] су спремали убиство попа Атанаса и Темељка из [[Ораов Дол]]а. Иста судбина била је намењена и Давиду Димитријевићу, управитељу српских школа у [[Велес (град)|Велешкој]] кази. Последица тих акција Рајковић је одлучио да са четама Глигора, Тренка и Бабунског уништи чету Стефана Димитрова (50 комита), која се је тада налазила на планини изнад Ореша (село на граници Велешке казе и [[Повардарје|Пореча]]).

Дана 10. маја [[1905]]. године, док се је распојасана бугарска чета одмарала на Орешким ливадама, осећајући се толико сигурном да ни страже није поставила, нечујно су је опколили српски четници. Према договору половина четника, предводећи Глигором, заузела је положаје изнад бугарске чете. Друга половина са Рајковићем, Бабунским и Тренком налазила се испод бугарске чете, у буковој [[шума|шуми]]. Глигорова група изнад Бугара отворила је ватру на изненађене комите, који су потрчали да беже у шуму, где их је дочекала ватра осталих четника. Димитров је, јурећи на челу неколицине [[комите|комита]] јуришао на према дрву где су били Рајковић, бабунски и Тренко. Но комите су пале покошене, а [[Стефан Димитров]] је био рањен. Према речима четника испуцао је пушком у ваздух и јауком рекао зашто мора бити убијен од српског куршума, а не од турског мача. Бугарски војвода Стефан Димитров је ту и убијен.