Вагина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: ново преусмерење |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Vaginal opening description-en.svg|мини|десно|200п|Вагина:<br />1. Клиторална капа<br />2. [[Клиторис]]<br />3. [[Labium minorum]]<br />4. Уретални отвор<br />5. Вагинални отвор<br />6. [[Perineum]]<br />7. [[Анус]]]]
'''Родница''' или '''вагина''' ({{јез-лат|vagina}}) унутрашњи је полни орган [[жена|жене]]. Она има облик цеви, која води до [[грлић материце|грлића материце]] (цервикса).<ref>{{cite web|url=http://www.womenshealth.gov/glossary/#vagina |title=Glossary |publisher=womenshealth.gov | date = 8. 6. 2011 |accessdate=8. 8. 2013}}</ref> Њени зидови су еластични, састављени од мишићног ткива и имају многобројне наборе који јој омогућавају да се шири и прилагођава проласку детета за време [[порођај]]а. У стању мировања зидови су наслоњени један на други и дугачки су 8—10-{cm}-. Вагина се у дну завршава вагиналним отвором а при врху се повезује са [[грлић материце|грлићем материце]]. Зидови вагине имају три слоја. Први слој — унутрашњи слој сличан је унутрашњем делу уста; средњи слој представља мишићно ткиво, а спољашњи формира прекривач.
Вагину прекрива слузница која је осетљивија од коже па самим тиме и подложнија инфекцијама, чији узрочници најчешће долазе из спољашње средине. У здравој вагини се налазе ацидофилне бактерије, које спречавају насељавање патогених бактерија или гљивица. Поремећајем бактеријске флоре долази до инфекција, па се за интимну хигијену не користе антисептични сапуни већ блага средства која садрже и неку слабу киселину (најчешће [[млијечна киселина|млечну]]) како би се очувао физиолошки -{[[pH вредност|pH]]}-.
Нерви се у вагини у највећем делу налазе у првој трећини од улаза. Остале две трећине су углавном несензитивне осим на осећај дубоког притиска. Постоји тачка на предњем зиду вагине која је осетљивија од остатка вагине а назива се [[Г тачка]]. Улаз у вагину је веома осетљив, како на задовољство тако и на бол.<ref>[http://site.themarriagebed.com/biology/her-plumbing the female genitals] {{Wayback|url=http://site.themarriagebed.com/biology/her-plumbing |date=20130809024953 }} Приступљено 8. 8. 2013.</ref>
У вагиналном отвору код највећег броја жена налази се [[девичњак|химен]], који представља танку мембрану. Он је некада био доказ невиности жене, али данас се зна да се велики број жена рађа без њега.
== Функција ==
=== Секрет ===
Вагина представља пут и омогућује менструалној крви и ткивима да напусте тело. У индустријским друштвима, тампони, менструални купови и хигијенски улошци се користе да апсорбују ову течност. Вагинални секрети материце, грлића материце и вагиналног епитела имају улогу да пре свега додатно смање вагинално подмазивање из Бартолинијевих жлезда након сексуалног узбуђења. Потребно је врло мало вагиналног секрета да би се вагина навлажила; у овом случају, може лако доћи до стварања вишка секрета током сексуалног узбуђења, средине менструације, мало пре менструације или током трудноће.<ref name="Dutta">{{harvnb|Dutta|2014|pp=2–7}}</ref>
За Бартолинијеве жлезде, које се налазе у близини вагиналног отвора и грлића материце, првобитно је наведено да представљају примарни извор за вагинално подмазивање, али даљим испитивањем дошло се до закључка да оне дају само неколико капи слузи.<ref name="Sloane">{{harvnb|Sloane|2002|pp=32,41–42}}</ref> Сада се верује да велику већину вагиналног секрета обезбеђује плазма која цури из вагиналних зидова и тај процес се назива вагинална [[трансуидација]]. Вагинални трансуидат, који се у почетку формира у облику капљица зноја, изазвана је васкуларном надутошћу вагине, што ствара додатан притисак унутар капилара повећавајући тако трансуидацију плазме кроз вагинални епител.<ref name="Sloane"/><ref name="Bourcier">{{harvnb|Bourcier|McGuire|Abrams|2004|pp=20}}</ref><ref name="Wiederman">{{Cite book|last=Wiederman|first=Michael W.|last2=Whitley, Jr.|first2=Bernard E.|title=Handbook for Conducting Research on Human Sexuality|url=https://books.google.com/books?id=L6c11oy8PGMC&q=transudation#v=snippet&q=transudation&f=false|accessdate = 19. 02. 2014|year=2012|publisher=[[Psychology Press]]|isbn=978-1-135-66340-7|pages=}}</ref>
Пре и током овулације, жлезде грлића материце луче различите варијације слузи која даје алкална својства средини која су повољна за опстанак сперме.<ref name="Cummings">{{harvnb|Cummings|2006|pp=153–154}}</ref> Како жена стари, лучење вагиналног секрета се смањује, што не мора нужно да значи да постоји неки физички или психолошки проблем.<ref name="Sirven">{{Cite book|last=Sirven|first=Joseph I.|last2=Malamut|first2=Barbara L.|title=Clinical Neurology of the Older Adult|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-6947-1|year=2008|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=c1tL8C9ryMQC&pg=PA230|pages=230–232}}</ref> После [[менопауза|менопаузе]], тело производи мање [[естроген]]а и ако се не компензује естрогеном терапијом, долази до тањења вагиналних зидова.<ref name="Dutta"/><ref name="Beckmann">{{cite book|last=Charles|first=B R.. Beckmann|title=Obstetrics and Gynecology|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-8807-6|year=2010|accessdate= 5. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=0flWgd3OJLEC&pg=PA241|pages=241–245}}</ref><ref name="Di Saia">{{cite book|last=Di|first=Philip J. Saia|title=Clinical Gynecologic Oncology|publisher=[[Elsevier Health Sciences]]|isbn=978-0-323-07419-3|year=2012|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=fmUU5mNbH5kC&pg=PA140|pages=140}}</ref>
=== Вагинална флора ===
Вагина је динамичан екосистем који пролази кроз разне стадијуме, од [[новорођенче]]та, преко [[пубертет]]а и [[Менструација|менструације]] до [[Menopauza|менопаузе]]. Здрава вагинална флора садржи различите врсте и родове бактерија које углавном не узрокују симптоме, инфекције и омогућавају добар исход трудноће. Најчешће су то бактерије ''-{[[Lactobacillus]]}-'' врсте.<ref name="PetrovaLievens2015">{{cite journal|last=Petrova|first=Mariya I.|last2=Lievens|first2=Elke|last3=Malik|first3=Shweta|last4=Imholz|first4=Nicole|last5=Lebeer|first5=Sarah|title=Lactobacillus species as biomarkers and agents that can promote various aspects of vaginal health|journal=Frontiers in Physiology|volume=6|year=2015|issn=1664-042X|doi=10.3389/fphys.2015.00081}}</ref> Под утицајем хормона, као што су естроген, [[прогестерон]] и [[фоликостимулирајући хормон]] (-{FSH}-), вагинални систем пролази кроз цикличне периодичне промене.<ref name="King">{{cite book|last=King|first=Tekoa L.|last2=Brucker|first2=Mary C.|title=Pharmacology for Women's Health|publisher=[[Jones & Bartlett Publishers]]|isbn=978-1-4496-1073-9|year=2010|accessdate= 29. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=o_rHHCsIpckC&pg=PA951|pages=951–953}}</ref> Просечан вагинални -{[[PH вредност|pH]]}- значајно варира током жениног животног века, од 7.0 код девојака које још немају менструацију, преко 3.8—4.4 код жена у репродуктивном добу до 6.5—7.0 код жена у менопаузи без хормоналне терапије или 4.5—5.0 са хормоналном терапијом.<ref name="Danielsson">{{cite journal |last=Danielsson|first=D. |last2=Teigen|first2=P. K.|last3=Moi|first3=H. |title=The genital econiche: focus on microbiota and bacterial vaginosis. |journal=[[Annals of the New York Academy of Sciences]] (Ann N Y Acad Sci)|volume=1230|year=2011|doi=10.1111/j.1749-6632.2011.06041.x |pmid=21824165|subscription=yes|pages=48–58}}</ref> Естроген, [[гликоген]] и лактобацили су веома важни у овој варијацији.<ref name="King"/>
=== Порођај ===
Вагина представља канал кроз које излази новорођенче и наставља живот ван тела мајке. Када се порођај приближава, може доћи до неколико симптома, укључујући контракције, вагинални секрет и руптуре мембрана (пуцање водењака).<ref name="Orshan">{{cite book|last=Orshan|first=Susan A.|title=Maternity, Newborn, and Women's Health Nursing: Comprehensive Care Across the Lifespan|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-4254-2|year=2008|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=91dAzl2J_LgC&pg=PA585|pages=585–586}}</ref> Када се догоди прксање водењака, може доћи до неуобичајеног мокрог осећаја у вагини; тада може доћи до неправилног цурења мале количине течности, или до цурења “потока” течности.<ref name="Evans">{{cite book|last=Evans|first=Joel M.|last2=Aronson|first2=Robin|title=The Whole Pregnancy Handbook: An Obstetrician's Guide to Integrating Conventional and Alternative Medicine Before, During, and After Pregnancy|publisher=[[Penguin Books|Penguin]]|isbn=978-1-59240-111-6|year=2005|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=qj3VmuHvsOgC&pg=PA435|pages=435–436}}</ref><ref name="Norsigian">{{cite book|author1=Boston Women's Health Book Collective|last2=Norsigian|first2=Judy|title=Our Bodies, Ourselves: Pregnancy and Birth|publisher=[[Simon & Schuster]]|isbn=978-1-4165-6591-8|year=2008|accessdate = 6. 12. 2014|url=https://books.google.com/books?id=IzHZlM9fha4C&pg=PA172|pages=172–174}}</ref>
Када се тело припрема за порођај, грлић материце омекшава, стањује се, помера се напред, а може доћи и до отварања. Ово омогућава фетусу да се спусти у карлицу.<ref name="Orshan"/> Када се фетус нађе у карлици, може доћи до болова ишијадног нерва, појачаног вагиналног секрета и повећане уринарне фреквенције. Код жена које су већ рађале, ови симптоми јављају се кад порођај већ почне, док се код “првородиља” симптоми могу јавити и 10—14 дана пре порођаја.<ref name="Orshan"/>
Фетус почиње да губи подршку материце када контракције материце почну. Грлић материце достиже пречник већи од 10 центиметара, да би се прилагодила величини главе фетуса, јер тада глава фетуса прелази из материце у вагину.<ref name="Orshan"/> Еластичност вагине омогућава јој да се растегне много више од своје нормалне величине да би омогућила порођај детета.<ref name="Wylie">{{cite book|last=Wylie|first=Linda|title=Essential Anatomy and Physiology in Maternity Care|accessdate = 19. 02. 2014|year=2005|publisher=Elsevier Health Sciences|isbn=978-0-443-10041-3|url=https://books.google.com/books?id=QgpOvSDxGGYC&pg=PA157|pages=157–158}}</ref>
== Клиничка слика ==
=== Обољења и поремећаји ===
Постоје многе инфекције, болести и поремећаји који могу да утичу на вагину, укључујући -{[[candidal vulvovaginitis]]}-, -{[[vaginitis]]}-, -{[[vaginismus]]}-, [[полно преносиве инфекције]] (ППИ) и [[канцер]]. Вагинитис представља запаљење вагине, а приписује се неколико вагиналним болестима, док вагинизмус представља ненамерно затезање мишића вагине изазваног условљеним рефлексом, или болести, током вагиналне пенетрације.<ref name="Ferri">{{cite book|last=Ferri|first=Fred F.|title=Ferri's Clinical Advisor 2013,5 Books in 1, Expert Consult - Online and Print,1: Ferri's Clinical Advisor 2013|publisher=[[Elsevier Health Sciences]]|isbn=978-0-323-08373-7|year=2012|accessdate= 29. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=OR3VERnvzzEC&pg=PA1134|pages=1134–1140}}</ref> ХИВ/АИДС, хумани папилома вирус (ХПВ), генитални херпес и трихомонијаза су неке од полно преносивих инфекција које могу утицати на вагину, а здравствени извори препоручују сигуран секс као превенцију да се спречи пренос ових и других полно преносивих болести.<ref name="Hales">{{cite book|last=Hales|first=Dianne|title=An Invitation to Health Brief 2010-2011| publisher = [[Cengage Learning]]|year=2008|accessdate = 29. 08. 2013|isbn=978-0-495-39192-0|url=https://books.google.com/books?id=oP91HVIMPRIC&pg=PA269|pages=269–271}}</ref><ref name="Alexander">{{cite book|last=Alexander|frist1=William|last2=Bader|first2=Helaine|last3=LaRosa|first3=Judith H.|title=New Dimensions in Women's Health|isbn=978-1-4496-8375-7|publisher=[[Jones & Bartlett Learning|Jones & Bartlett Publishers]]|year=2011|accessdate = 29. 08. 2013|url=https://books.google.com/books?id=GVPHhIM3IZ0C&pg=PA211|pages=211}}</ref> Рак грлића материце може се спречити редовним папа тестом и ХПВ вакцинама. Вагинални канцер је веома ретка болест и углавном се јавља код старијих особа; симптоми су абнормално вагинално крварење или абнормални вагинални секрет.<ref name="Salhan">{{cite book|last=Salhan|first=Sudha|title=Textbook of Gynecology|publisher=JP Medical Ltd|isbn=978-9350253694|year=2011|accessdate= 29. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=4g5Wgc3Bh18C&pg=PA270|pages=270}}</ref><ref name="Paludi">{{cite book|last=Paludi|first=Michele A.|title=The Praeger Handbook on Women's Cancers: Personal and Psychosocial Insights|publisher=[[ABC-CLIO]]|isbn=978-1-4408-2814-0|year=2014|accessdate= 29. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=HQpvBAAAQBAJ&pg=PA111|pages=111}}</ref>
=== Модификације ===
Вагина, укључујући и вагинални отвор, може се изменити као резултат гениталне модификације током вагинопластије или лабијапластије; на пример, промена дела под називом ''-{[[labia minora]]}-'', такође познатог као вагинална уста. Не постоји доказ да операција може побољшати или решити проблем, међутим, операција представља ризик јер може доћи до оштећења крвних судова и нерава.<ref name=Lloyd>Lloyd, Jillian et al. [http://www.newviewcampaign.org/userfiles/file/BJOG%2005-normal-genitalia.pdf "Female genital appearance: 'normality' unfolds"], ''British Journal of Obstetrics and Gynaecology'', May 2005, 112(5). стр. 643–646. {{PMID|15842291}}</ref>
Женска генитална мутилација ({{јез-енг|Female genital mutilation (FGM)}}) још један је аспект женске гениталне модификације, која је познатија под називом [[обрезивање]].<ref name="Crooks">{{cite book|last=Crooks|first=Robert |first2=Karla |last2=Baur|title=Our Sexuality |publisher=[[Cengage Learning]] |year=2010|accessdate = 9. 06. 2014|isbn=978-0-495-81294-4 |url=https://books.google.com/books?id=MpRnPtmdRVwC&pg=PA55#v=onepage&q&f=false|pages=55–56}}</ref><ref name="WHO, FGM">{{cite web |title=Female genital mutilation |publisher=[[World Health Organization]] |accessdate = 22. 08. 2012 |url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs241/en/index.html}}</ref> -{FGM}- не даје никакве познате здравствене бенефиције. Најтежи облик -{FGM}- је [[инфибулација]], која представља уклањање свих или дела унутрашњих и спољашњих уста и затварање вагине; овај поступак зове се Тип -{III}- -{FGM}- и подразумева остављање малог отвора који служи за избацивање [[урин]]а и менструалне крви, а вагина се отвара за [[сексуални однос]] или порођај.<ref name="WHO, FGM"/>
== Галерија ==
<gallery>
Датотека:Illu cervix.jpg|Утерус и утерине цеви
Датотека:Illu repdt female.jpg|Женски репродуктивни органи
Датотека:Vulva_anatomy.jpg|Шема анатомије вулве
Датотека:Gray1166.png|Сагитални пресек доњег дела женског трупа, десна страна
Датотека:Gray1167.svg|Задња половина утеруса и горњи део вагине
</gallery>
== Види још ==
* [[Преглед вагиналног секрета]]
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref = harv | last=Sirven|first=Joseph I.|last2=Malamut|first2=Barbara L.|title=Clinical Neurology of the Older Adult|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-6947-1|year=2008|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=c1tL8C9ryMQC&pg=PA230|pages=230–232}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Cummings|first=Michael|title=Human Heredity: Principles and Issues, Updated Edition|publisher=[[Cengage Learning]]|isbn=978-0-495-11308-9|year=2006|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=Gq06QUuNTugC&pg=PT185|pages=153–154}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Wiederman|first=Michael W.|last2=Whitley, Jr.|first2=Bernard E.|title=Handbook for Conducting Research on Human Sexuality|url=https://books.google.com/books?id=L6c11oy8PGMC&q=transudation#v=snippet&q=transudation&f=false|accessdate = 19. 02. 2014|year=2012|publisher=[[Psychology Press]]|isbn=978-1-135-66340-7}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Bourcier|first=A.|last2=McGuire|first2=Edward J.|last3=Abrams|first3=Paul|title=Pelvic Floor Disorders|url=https://books.google.com/books?id=4sO5a7R1NNwC&pg=PA20|accessdate = 19. 02. 2014|year=2004|publisher=[[Elsevier Health Sciences]]|isbn=978-0-7216-9194-7|pages=20}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Sloane|first=Ethel|title=Biology of Women|url=https://books.google.com/books?id=kqcYyk7zlHYC&pg=PA32|accessdate = 19. 02. 2014|year=2002|publisher=[[Cengage Learning]]|isbn=978-0-7668-1142-3|pages=32,41–42}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Dutta|first=DC|title=DC Dutta's Textbook of Gynecology|accessdate = 9. 06. 2014|year=2014|publisher=JP Medical Ltd|isbn=978-9351520689|url=https://books.google.com/books?id=40yVAwAAQBAJ&pg=PA2|pages=2–7}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Vaginas}}
{{Анатомија човека}}
{{нормативна контрола}}
{{медицинско упозорење}}
[[Категорија:Вагина| ]]
[[Категорија:Гинекологија]]
[[Категорија:Женски полни органи]]
| |||