Историја Лужичких Срба — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 527:
Година 1950-их појавили су се [[Лужичкосрпски институт|Институт за лужичкосрпски народопис]], [[Институт сорабистике]] на Лајпцишком универзитету, [[Лужичкосрпска педагошка школа]] у Бауцену, издавачко предузеће „[[Домовина (издавачко предузеће)|Домовина]]”, [[Државни ансамбл лужичкосрпске народне културе]], лужичкосрпске школе.{{sfn|Лаптева|p =27}} 11. јануара 1951. године изашле су директиве за реализацију закона „О очувању права лужичкосрпског становништва”, који је обавезао локалне органе власти округа Бауцен, Каменц, Лебау, Хојерсверда и Ниски да објављују наредбе на немачком и лужичкосрпском језику. Саобраћајни знаци, имена насеља и табле на службеним зградама у овим окрузима су морали бити написани на на оба језика.{{sfn|Семиряга|1955|p =59, 61}} Убудуће са обновом лужичкосрпске штампе и школа се десио културни успон лужичкосрпског народа.{{sfn|Семиряга|1955|p =9}} Године 1952. Лужички Срби су се нашли у два округа [[Немачка Демократска Република|НДР]]-а — Котбуском и Дрезденском. Подручје расељавања Лужичких Срба 1950-их година била је око 6 хиљада км², од којих је три четвртине била Горња Лужица. Дужина ове територије била је 105 км са севера на југ и 48 км са запада на исток.{{sfn|Семиряга|1955|p =9}}
Од почетка 1950-их година [[Јединствена социјалистичка партија Немачке]] (ЈСПН) почела је да претендује на водећу улогу у решењу лужичкосрпских питања. Године 1950. председник „Домовине” [[Павол Недо|П. Недо]] под притиском ЈСПН-а био је принуђен да поднесе оставку.{{sfn|Лаптева|p =28}} Председник „Домовине” (1953—1973) [[Курт Кренц|К. Кренц]] водио је ову организацију ка потпуној зависности од ЈСПН-а.{{sfn|Serbske stawizny 2|2011|p =76}} 22. марта 1953. године из Герлица почело је емитовање лужичкосрпске радио-редакције. 1. септембра 1956. године у Бауцену је отворен Дом лужичкосрпске уметности.{{sfn|Serbske stawizny 2|2011|p =81}} Током периода постојања НДР-а у издавачком предузећу „Домовина” излазила је из штампе разнолика црквена књижевност.{{sfn|Serbske stawizny 2|2011|p =89}} Средином 1950-их година због изградње електрана и комбината за прераду мрког угља „[[Шварце Пумпе]]” у округ Котбус дошао је знатан број немачких радника. При том, многа лужичкосрпска села су нестала. Лужички Срби, који су иступали против таквог развитка догађаја, били су кажњени па чак и ухапшени.{{sfn|Лаптева|p =28}} Крајем 1950-их година подршка развитка лужичкосрпског језика и културе битно се смањила. Инструкција из 1962. године је наређивала предавање у школама природних наука и математике само на немачком језику.{{sfn|Лаптева|p =28}} Од 1962. до 1964. године број ученика на лужичкосрпском језику је смањен са 12.800 на 3.200. Али од средине 1970-их број ученика почео је да расте.{{sfn|Лаптева|p =29}} Од почетка 1950-их до 1979. године број лужичкосрпских школа је смањен са 140 на 61.{{sfn|Гугнин|1997|p =173}} Од 1965. до 1989. године једанпут у четири-пет година су се одржавали [[Фестивал лужичкосрпске културе|фестивали лужичкосрпске културе]].{{sfn|Лаптева|p =28}} Према уставу НДР-а из 1968. године Немачка Демократска Република постала је „социјалистичка држава немачке нације”.<ref>{{cite book|first=М. И.|last=Ермакова|title=Актуальные этноязыковые и этнокультурные проблемы современности|location=Москва|publisher=|volume=1|year=2014|pages=67}}</ref>
У 1970-им годинама сарадници Института за лужичкосрпски народопис [[Академија наука НДР|АН НДР-а]] написали су „[[Историја Лужичких Срба (монографија)|Историју Лужичких Срба]]” у четири тома.<ref name="аутоматски генерисано1" /> Средином 1980-их година „Домовина” почела је дијалог с католичком и евангелистичком црквом.{{sfn|Лаптева|p =29}} 11. новембра 1989. године одржано је прво заседање [[Лужичкосрпски национални састанак|Лужичкосрпског националног састанка]], који се појавио као опозициони покрет током револуционарних догађаја у НДР-у.{{sfn|Serbske stawizny 2|2011|p =119}} Овај састанак постављао је циљ одолевање административно-територијалног дељења Лужице.{{sfn|Лаптева|p =29}} Током демонстрација 1989. и 1990. године у Лужици појавиле су се пароле: „Странци и Венди — напоље!”, „Комунисте и Лужичке Србе су у гасне коморе!”<ref>{{cite book|first=К. В.|last=Шевченко|title=Вопреки пророчествам. Лужицкие сербы на пороге третьего тысячелетия|url=http://www.inslav.ru/images/stories/pdf/2004almanah2003.pdf|edition=Славянский альманах|location=Москва|publisher=Индрик|year=2004|pages=319}}</ref>
| |||