Русини у Републици Српској — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Инфокутија етничка група
| име = Русини у Републици Српској
| застава = Flag of Carpathian Ruthenia.svg
| слика=▼
| ширина_заставе = 120п
| опис заставе = Русинска народна застава
▲| слика=
| опис слике =
| популација = '''19''' <sup><small>[[Резултати пописа становништва у Републици Српској 2013.|(2013)]]</small></sup>
| регион1=[[Град Бања Лука|Бања Лука]]
| поп1='''6'''<sup><small>
| регион2=[[Општина Прњавор|Прњавор]]
| поп2='''3'''<sup><small>
| језици = [[Српски језик]]<br />[[Русински језик]] '''<small>(12){{напомена|Број становника [[Република Српска|Републике Српске]] којима је [[Русински језик]], матерњи језик.}}</small>'''
| религија = [[Гркокатолицизам]]<br />[[Православље]]
| група = [[Руси у Републици Српској|Руси]]<br />[[Украјинци у Републици Српској|Украјинци]]
}}
[[Датотека:Flag of Pannonian Rusyns.svg|мини|десно|Народна застава Панонских Русина]]
'''Русини у Републици Српској''' (русин. ''Русины в Република Сербска'') су грађани русинског поријекла и русинске етничке припадности, који живе и раде на територији Републике Српске. Русини представљају једну од најмалобројнијих националну мањину на територији Републике Српске. Њихова историја на овим просторима траје од доласка аустроугарске окупационе власти [[1878]]. године, када прве русинске породице из западне [[Галиција|Галиције]], данашње [[Украјина|Украјине]] насељавају подручја прњаворске, лакташке, челиначке, дервентске и сусједних општина. Са собом су донијели своју културу, обичаје, традицију и језик који су се и данас задржали у Српској.<ref name="Русини у БиХ: Народ из ничије земље у ничијој земљи">{{cite web|title=Русини у БиХ: Народ из ничије земље у ничијој земљи|url=http://www.prometej.ba/clanak/drustvo-i-znanost/manjine-u-bih/rusini-u-bih-narod-iz-nicije-zemlje-u-nicijoj-zemlji-3391|work=Прометеј|accessdate=7. 1. 2018}}</ref>
Русини су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у [[Вијеће народа Републике Српске|Вијећу народа Републике Српске]], [[Савјет националних мањина Републике Српске|Савјету националних мањина]] и [[Савез националних мањина Републике Српске|Савезу националних мањина]]. Делегати из Вијећа народа се распоређују у радна тијела, Савјет националних мањина бира предсједника, потпредсједника и секретара, док Савез националних мањина бира предсједника, потпредсједника и Координационо тијело, које [[2016]]. године замјењује Управни одбор. Русини нису учествовали у оснивању Савеза националних мањина, а до сада нису имали делегате у сазивима Вијећа народа, Савеза националних мањина и Савјета националних мањина.
== Историјат ==
Према историјским подацима, о досељавању страних народа на простор бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]], Русини су први пут населили ове просторе средином [[18. век|18. вијека]], али тек попис из [[1746]]. године свједочи о боравку већег броја русинских породица на овим просторима. Русини су се на територрију данашње [[Република Српска|Републике Српске]] доселили из источне [[Галиција|Галиције]] и у мањем броју из [[Карпатска Рутенија|Закарпатја]] крајем [[19. век|19.]] и почетком [[20. век|20. вијека]]. Разлози њиховог досељавања били су као и код осталих народа углавном економске природе. На просторе Републике Српске их је привукла пропаганда која се ширила по [[Аустроугарска|аустроугарској држави]] о бесплатној додјели земље и ослобађању од пореза, те су из тог разлога насељавали равничарске крајеве, простор између [[Дервента|Дервенте]] и [[Бања Лука|Бање Луке]], посебно области око [[Прњавор (град)|Прњавора]]. Русини су на територији Републике Српске били најпознатији у народу под називом Галицијани, према области из које су доселили. Највећа концентрација досељених Русина била је око [[Прњавор (град)|Прњавора]] и [[Приједор]]а, у слабо насељеном крају из којег се муслиманско становништво након аустроугарске окупације БиХ иселило у [[Турска|Турску]]. Русински су досељеници у том крају искрчили бројне хектаре шуме и претворили их у обрадиве површине. Прве године након доласка на ове просторе су биле тешке за Русине. Русински хроничар Јосиф Гродски пише како је русинским досељеницима пуно помагало домаће становништво и наводи случајеве кад један муслиман у [[Челинац|Челинцу]] организовао прикупљање хране за једног сиромашног Русина, те како [[Хрвати]] помажу око градње гркокатоличких цркава.
Прве године живота на тим просторима биле су изузетно тешке и напорне, а тек [[1909]]. године основана је прва русинска читаоница Друштва „Просвита“ у [[Прњавор (град)|Прњавору]], а сљедећих година и у [[Србац|Српцу]], [[Мујинци|Мујинцима]], [[Бања Лука|Бањој Луци]], [[Дубрава Стара|Старој Дубрави]], [[Козарац (Приједор)|Козарцу]] и [[Каменица (Челинац)|Каменици]], Русини су оснивали друштва за његовање русинске културе, обичаја и традиције, као и читаонице гдје се прикупљала литература на русинском језику.{{sfn|Извјештај|2015|p=107}}
Линија 20 ⟶ 27:
== Религија ==
{{Посебан чланак|Религија у Републици Српској}}
Русини у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у околњим земљама, [[Србија|Србији]] и [[Хрватска|Хрватској]], као и широм свијета су углавном [[Гркокатолицизам|гркокатолици]], док има и мали број [[Православље|православаца]].{{sfn|Извјештај|2015|p=109}} После оснивања сопственог егзархата на територији Србије [[2003]]. [[Русинска гркокатоличка црква у Руском Крстуру|црква Светог Николе у Руском Крстуру]] постаје саборни катедрални храм [[Крстурска епархија|Апостолског егзархата за гркокатолике у Србији и Црној Гори]]. Под канонском надлежношћу овог егзархата се налазе и малобројни гркокатолички Русини у Републици Српској.<ref>{{cite web|title=РРусини - јединствени гркокатолици|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/181831/rusini---jedinstveni-grkokatolici-.html|publisher=РТС|accessdate=29. 4. 2020}}</ref>
== Култура ==
Припадници русинске националне мањине у Републици Српској, труде се да кроз своје активности задђе традионални начин живота, обичаје и кухињу као у матичној земљи.{{sfn|Извјештај|2015|p=110}}
== Удружења ==
Линија 42 ⟶ 52:
| rowspan="1" | [[Град Бијељина|Бијељина]]
| 1
|-
| rowspan="1" | [[Брчко Дистрикт|Брчко]] {{напомена|Брчко Дистрикт, службено Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине, јединица је локалне самоуправе под суверенитетом [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], која је формално под заједничком управом [[Република Српска|Републике Српске]] и [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације БиХ]].}}
| 4
|-
| rowspan="1" | [[Општина Дервента|Дервента]]
Линија 70 ⟶ 83:
| 1
|}
== Значајне личности ==
* '''Тијана Вучуревић''', члан Савјета националних мањина БиХ, из Републике Српске и други замјеник предсједавајућег у другом сазиву<ref>{{cite web|title = Савјет националних мањина БиХ - други сазив|url=https://www.parlament.ba/committee/read/36?mandateId=7|work=Парламентарна скупштина БХ|accessdate = 29. 4. 2020}}</ref> и први замјеник предсједавајућег у трећем сазиву.<ref>{{cite web|title = Савјет националних мањина БиХ - трећи сазив|url=https://www.parlament.ba/committee/read/36?mandateId=8|work=Парламентарна скупштина БХ|accessdate = 29. 4. 2020}}</ref>
== Види још ==
{{refbegin|2}}
* [[Русини]]
* [[Панонски Русини]]
* [[Мањински језици у Републици Српској]]
{{refend}}
== Напомене ==
{{refbegin|2}}
{{напомене}}
{{refend}}
== Референце ==
{{refbegin|2}}
{{reflist|30em}}
{{refend}}
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{cite journal |author=Савез националних мањина Републике Српске |year=2016|title=Ријеч националних мањина|journal=|volume=1|pages=68}}
* {{cite journal |author=Савез националних мањина Републике Српске |year=2017|title=Ријеч националних мањина|journal=|volume=2|pages=67}}
* {{cite journal |author=Савез националних мањина Републике Српске |year=2018|title=Ријеч националних мањина|journal=|volume=3|pages=106}}
* {{cite journal |author=Савез националних мањина Републике Српске |year=2019|title=Ријеч националних мањина|journal=|volume=4|pages=112}}
* {{cite journal |author=Општина Прњавор|year=2019|title=Билтен Мала Европа|journal= Украјинци|volume=1|pages=25}}
* {{cite journal |author=Вијеће националних мањина БиХ |year=2015|title=Националне мањине у БиХ|journal= Извјештај|volume=|pages=}}
* {{cite journal |author=Хрватски институт за исторју |year=2011|title=Русини о себи на страницама Руских новина|journal= |volume=|pages=41}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
| |||