Википедија

Енциклопедија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 7 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0
Ред 33:
== Историја ==
 
Појам ''ἐγκύκλιος παιδεία'' (-{''egkýklios paideía''}-) у значењу „систематско и опште образовање“ вероватно потиче од ''Хипије из Елиса'', [[софиста|софисте]] из [[5. век п. н. е.|5. века п. н. е]]. Иако антика није познавала појам енциклопедије у модерном смислу, уз истицање важности античких лексикографа и глосографа као претходника, [[Аристотел|Аристотела]]ова сабранаи дела сматрају[[Теофраст|Теофраста]] се енциклопедијомсигурно тадашњегмогу посматрати као сума целокупнног знања сређеног по одређеним системима. У античкој Грчкој термин је означавао систем образовања, започет већ у [[Софиста|софиста]], који је касније одређен као [[Седам слободних вештина]] (лат. ''Septem artes libérales''), подељен на ''Trivium'' ([[граматика]], [[дијалектика]], [[реторика]]) и ''Quadrivium'' ([[аритметика]], [[геометрија]], [[астрономија]] и [[музика]]). Ову поделу начинили су римски реторичари и граматичари. Прво [[латински језик|латинско]] енциклопедијско дело написао је [[Катон Старији]] (сачувани делови), а [[Марко Теренције Варон Реаћанин|Варонове]] ''Disciplinae'' (Науке) проширују ''Quadrivium'' [[медицина|медицином]] и [[архитектура|архитектуром]].
 
[[Martianus Capella|Марцијан Капела]] из [[Картагина (град)|Картагине]] (-{V}- век) саставио је енциклопедијски роман у прози и стиху, који се јавља и под насловом -{''Satyricon''}-, као и ''Свадба Меркура и Филологије'' (-{''De nuptiis Mercurii et Philologiae''}-). То је дело у 9 томова, по својој нарави алегоријско и митологијско, али и енциклопедијско.
 
Линија 59 ⟶ 60:
 
Прво издање британске енциклопедије (''Британска енциклопедија'' или ''Речник уметности и наука'' – {{јез-енг|The Encyclopaedia Britannica or Dictionary of Arts and Sciences}}) издано је [[1771]]. Поједина подручја налазе у систему одвојених расправа, а обрађују се у абецедном поретку, повезана с одговарајућим наукама. Подручја која су била истакнута су ботаника, која добија све више простора, као и географија, фармакологија и медицина, те хемија и минералогија. Најистакнутији уредници у -{XIX}- веку били су [[Archibald Constable|Арчибалд Констабл]], [[James Mill|Џејмс Мил]], Рикардо, Малтус, Хејзлит и [[Волтер Скот]]. У -{XX}- веку енциклопедија је наставила своју традицију систематског повећања теоријских, природних и примењених наука, те заната и умећа, уз све више биографских уноса из историје и политике. У -{XVIII}- веку почињу се јављати и приручници у облику -{''Conversations-Lexicona''}-. Низ таквих издања почиње делом Разговорни лексикон с нагласком на савременом добу ({{јез-нем|Conversations-Lexikon mit vorzüglicher Rücksicht auf die gegenwärtigen Zeiten}}) у 6 томова у [[Лајпциг]]у (1796–1808). То дело је започео Г. Р. Лебел, али га је 1808. купио Ф. А. Брокхаус, под чијим је именом тај тип енциклопедије постао светски познат.
 
== Поређење значајнијих енциклопедија ==
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Енциклопедија”