Станиша Кастриот — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 1:
'''Станиша Кастриот''' ({{јез-лат|Stanissa}}; око 1421. — 1445) био је српски [[албанско племство|албански племић]], припадник породице [[Кастриоти|Кастриота]] и старији брат [[Ђурађ Кастриот Скендербег|Ђурађ Кастриота Скендербега]].
 
Његов отац [[Иван I Кастриот|Иван Кастриот]] био је албанскисрпски великаш који је имао посједе у долини ријеке Мат.{{sfn|Bartl|2001|p=40}} Његова мајка [[Војислава Кастриот|Војислава]], има нејасносрпско поријекло.{{sfn|Schmitt|2009|p=44–45}}{{sfn|Petrovski|2006}} Непознато је када су Станиша и његова браћа рођени, док је његов млађи брат Ђурађ рођен 1405. године. Имао је још два брата Репоша и Констандина и пет сестара Мару, Јелену, Ангелину, Влајку и Мамицу.{{sfn|Anamali|2002|p=341}} Имена Станише и већине његових сродника су словенска.{{sfn|Petrovski|2006}} Његов отац је постао османски вазал на крају 14. вијека, и као такав је плаћао данак и обезбјеђивао војну службу (као у [[Битка код Ангоре|бици код Ангоре]] 1402).{{sfn|Fine|1994|p=422}} Године 1409, један од браће, за кога Анамали и Фрашери вјерују да је Станиша, послат је на османски двор као таоц, како би се осигурала лојалност Ивана Кастриота султану.{{sfn|Anamali|2002|p=341}}{{sfn|Frashëri|2002|p=86}} Иван је прихватио сизеренство Млетачке републике 1413. године, али је поново османски вазал постао 1415. године.{{sfn|Fine|1994|p=515}} У раздобљу 1419—1426. Иван је био савезник српског деспота Стефана Лазаревића, који је такође био османски вазал,{{sfn|Fine|1994|p=516}} а током [[Други скадарски рат|Другог скадарског рата]] (1419—1423) обавјестио је Млетке да је био присиљен да свог сина да као таоца деспоту Стефану. [[Фан С. Ноли|Фану С. Нолију]], то је био Станиша кога је послао његов отац, заједно са помоћним снагама, како би помогао српским снагама у борбама са Млецима код Скадра.{{sfn|Noli|1947|p=22}}
 
Иван је издао повољу на [[Српскословенски језик|српскословенском]] манастиру Хиландару 1425/1426. године, у којој је даровао два села [[Ростуша|Радостуше]] (заједно са црквом) и Требиште Хиландару, и у њој помиње имена своја четири сина.{{sfn|Sindik|1991}} У повељи Хиландару између 1425. и 1431. године, манастир је Ивану и његовим синомвима, осим Станиши, одобрио привремено куповање [[аделфат]]а (право на пребивалиште на монашкој територији и добијање дотација из монашких ресурса) пирга Светог Ђорђа (касније назван „Арбанашки пирг” у њихову част).{{sfn|Sindik|1991}} Научници су примјетили да се Станише не помиње ни у овој другој повељи и сматра се да је био потурчен послије 1426, вјероватно око 1428. године.{{sfn|Sindik|1991}} Ова тврдња није потврђена документима.{{sfn|Sindik|1991}} Такође се вјеровало и да је „нестао”, међутим, отпривено је да се помиње као син преминулог Ивана у млетачким документима од 12. фебруара 1445. године.{{sfn|Sindik|1991}} Тај документ не доноси никакве закључне о могућем турчењу Станише.{{sfn|Sindik|1991}} Млетачка влада раније је потврдила да дужности које је обављао Ђурађови и Станишин отац и обећали им млетачко држављанство и склониште уколико би их протјерали са њихове земље.{{sfn|Redakcija za istoriju Crne Gore|1970b|p=214}}