Константин Бодин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0
Ред 40:
Константин Бодин је био син првог [[Срби|српског]] краља [[Михаило Војислављевић|Михаила]]. Као млади принц учествовао је у бунтовним борбама против [[Византијско царство|Византије]].
[[Датотека:Српске земље у 11. веку.png|300п|мини|лево|Окупиране територије устанака (црвено).]]
Након великог пораза Византије [[Битка код Манцикерта|код Манцикерта]] у [[Македонија|Македонији]] се почео припремати устанак изазван фискалном политиком логотета [[Нићифор Карантенос|Нићифорице]]. Главни извор за устанак из [[1072]]. године јесте анонимни [[Скиличин настављач]]. Устаници су за вођу изабрали Константина Бодина јер је био краљевског рода. [[Самуило (цар)|Самуилови]] [[Комитопули|потомци]] већ су ишчезли или су били непожељни због [[Словенски устанак у Поморављу (1040—1041)|искуства из 1041. године]]. Михаило је послао и 300 војника под војсковођом [[војвода Петрило|Петрилом]] у [[Призрен]] где су се окупљале вође покрета, укључујући и [[Ђорђе Војтех|Ђорђа Војтеха]] из Скопља, најугледнијег међу устаницима. Бодин је почетком јесени 1072. године проглашен за цара под именом '''Петар''', што је разбеснело цара [[Византија|Византије]]. [[Стратег]] [[Бугарска|Бугарске]] кренуо је да угуши устанак, али је у међувремену смењен. Нови намесник претрпео је пораз у коме је изгубио живот. Устаници заузимају [[Скопље]] након чега се деле у две скупине. Бодин је кренуо према [[Ниш]]у, а Петрило према југу заузимајући Охрид и Девол. Напао је Костур, али је у нападу поражен те се морао спасити бекством у [[Дукља|Дукљу]] код Михаила. Бодин је за то време постизао успехе у Нишу, али је [[Ђорђе Војтех|Војтех]] предао Скопље Византинцима уз гаранције да му се неће ништа десити. Бодина је позвао да нападне Скопље. Била је зима и Бодин је на [[Косово]] стигао по снегу. Византинци су му пошли у сусрет и тешко га поразили код места Пауни. Бодин је заробљен и послат у [[Црква светих Срђа и Ваха|манастир светих Срђа и Ваха]] одакле је пребачен у [[Антиохија|Антиохију]]. Отуда се спасао помоћу [[Млетачка република|млетачких]] морнара унајмљених од стране краља Радослава, Михаиловог брата и наследника на владарском престолу [[Србија|Србије]] (док се у другим изворима спомиње да их је унајмио сам [[Михаило Војислављевић|Михаило]]). Све то је пољуљало Михаилов положај, али после 1072. године нема података о његовом односу са [[Бугарска|Бугарском]].{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|p=68}}{{sfn|Живковић|2006|p=}}<ref>{{Cite web|url=http://www.promacedonia.org/vz2/vz2_1_4.htm| title = Васил Н. Златарски История на българската държава презъ срѣднитѣ вѣкове.| last=| first = |date=| website = promacedonia| publisher = Промакедонија|archive-url=|archive-date=| accessdate=12. 4. 2018}}</ref><ref>{{Cite web| url = http://liternet.bg/publish13/p_pavlov/buntari/georgi.htm| title = ГЕОРГИ ВОЙТЕХ ОТ РОДА НА КАВХАНИТЕ| last = | first = | date = | website = liternet| publisher = Литернет| archive-url = https://web.archive.org/web/20140121021415/http://www.liternet.bg/publish13/p_pavlov/buntari/georgi.htm| archive-date = 21. 01. 2014| accessdate = 12. 4. 2018| url-status = dead}}</ref>
 
== Други о краљу Михаилу ==