Узбуњивач — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 33:
 
== Случајеви кроз историју ==
Иако се је појам узбуњивача јавио тек 20. веку, кроз историју су постојали људи који се на основу својих дела данас могу сврстати у категорију узбуњивача. Ово представља кратак преглед историје.
 
Први забележено узбуњивање се је десило 1777. године током [[Америчка револуција|Америчке револуције]] када су два официра [[америчка ратна морнарица|америчке морнарице]] узбунили о мучењу британских војника од стране америчке морнарице. На основу овог случаја [[конгрес Сједињених Америчких Држава|амерички конгрес]] је донео први закон којим би се штитили узбуњивачи. <ref>{{cite journal|title=Journals of the Continental Congress, 1774-1789|journal=Journals of the Continental Congress, 1774-1789|date=30. 7. 1778|url=http://memory.loc.gov/cgi-bin/query/r?ammem/hlaw:@field%28DOCID+@lit%28jc01172%29%29|accessdate=14. 4. 2015.|pages=732}}</ref>
 
[[Едмунд Дин Морел]] је одиграо велику улогу 1890-их година у разоткривању [[колонијализам|експлоатистичке]] и деструктивне политике [[Белгија|Белгије]] према Конгу, тако што је радећи у британској поморској компанији која је била ангажована од стране [[Слободна Држава конго|Слободне Државе Конго]], увидео да бродови из Белгије у Конго долазе готово празни са [[кавез]]има и оковима, а враћају се пуни са разним добрима, па и робовима. Своја запажања је износио у новинама.<ref>{{cite web|title=Leopold II, E D Morel & Congo|url=http://www.bouncing-balls.com/timeline/people/nr_leopoldmorel.htm|website=bouncing-balls.com|accessdate=14. 4. 2015.}}</ref>
Ред 48:
Случај [[Едвард Сноуден|Едварда Сноудена]] је био прекретница у историји узбуњивања и узбуњивача, зато што је изазвао огромни међународни публицитет, скандал и покренуо је „велику дебату о масовном надзору, тајновитости влада и равнотежи између [[национална безбедност|националне безбедности]] и приватних информација.“ <ref name=bbc>{{cite web|title=http://www.bbc.com/news/world-us-canada-23768248|url=Edward Snowden: Timeline|website=BBC|publisher=BBC|accessdate=16. 4. 2015|date=20. 8. 2013}}</ref>
 
Све је почело тако што је прво у [[Гардијан (новине)|Гардијану]] 6. јуна 2013. године, објављен чланак у коме се наводи да [[НСА|Државна безбедносна агенција]] прикупља податке милиона америчких грађана преко једне од водећих компанија за телекомуникације уз помоћ тајног судског налога који влади даје неограничена овлашћења за вршење [[надзор]]а. Сутрадан је објављен нови чланак у којем се наводи да се је НСА такође укључила у системе [[Гугл]]а и [[Фејсбук]]а, а да јој надзор омогућава [[ПРИЗМА]]. Два дана касније, откривено је да је извор тих информација Едвард Сноуден, амерички радник [[Централна обавештајна агенција|Централне обавештајне агенције]] који је радио као консултант за НСА. <ref name=bbc/>
 
Не зна се тачан број [[податак]]а које је Сноуден открио. Та бројка се креће од 50,000,<ref>{{cite web|last=Hosenball|first=Mark|title=NSA chief says Snowden leaked up to 200,000 secret documents|url=http://www.reuters.com/article/2013/11/14/us-usa-security-nsa-idUSBRE9AD19B20131114|website=Reuters|accessdate=16. 4. 2015|date=14. 11. 2013}}</ref>
па до 1,5 милиона докумената НСА-е.<ref>{{cite web|last=Strohm|first=Chris|last2=Wilber|first2=Del Quentin|title=Pentagon Says Snowden Took Most U.S. Secrets Ever: Rogers|url=http://www.bloomberg.com/news/articles/2014-01-09/pentagon-finds-snowden-took-1-7-million-files-rogers-says|website=Bloomberg|accessdate=16. 4. 2015|date=10. 1. 2014}}</ref> Сам Сноуден је изјавио у интервјуу за Гардијан, да је све документе сам прегледао како би раздвојио оне који су у јавном интересу од оних који нису, и истиче да је било доста докумената које није објавио, а које би имале велики одјек и покренули још неке дебате.<ref>{{cite web|last=Greenwald|first=Glenn|last2=MacAskill|first2=Ewen|last3=Poitras|first3=Laura|title=Edward Snowden: the whistleblower behind the NSA surveillance revelations|url=http://www.theguardian.com/world/2013/jun/09/edward-snowden-nsa-whistleblower-surveillance|website=The Guardian|accessdate=16. 4. 2015|date=11. 6. 2013}}</ref>
 
Наредних месеци, Сноуденови документи су открили бројне програме глобалног надзора, које су водиле НСА и -{[[Five Eyes]]}- земље, уз сарадњу бројних телекомуникационих компанија и европских влада. Сам Сноуден је оптужен за [[шпијунажа|шпијунажу]], али је још пре објављивања докумената отпутовао у [[Хонгконг]], а касније се је пребацио у [[Русија|Русију]] и затражио [[азил]].
 
Случај Едварда Сноудена је довео до јављања такозваног ''Сноуденовог ефекта'' (-{The Snowden Effect}-). Сноуденов ефекат се може дефинисати као „директно и индиректно повећање јавне информисаности, као последица догађаја и извештаја која су уследила након објављивања тајних докумената Едварда Сноудена о надзору које су спроводиле САД.“ Наиме, изношење тајних података у јавности је покренуло низ догађаја: владе земаља су почеле да износе информације у јавност о стварима које су пре тога сматрале тајним, новинари који нису били у контакту са Сноуденом почели су да истражују и да расветљавају позадину догађаја, покренуте су разне дебате о стварима које се сматрају за тајном и слично. Резултат свега тога је већа информисаност о [[државни надзор|државном надзору]], него што је то био случај, пре објављивања.<ref name=PressThink>{{cite web|title=The Snowden Effect: definition and examples|url=http://pressthink.org/2013/07/the-snowden-effect-definition-and-examples/|website=PressThink|accessdate=16. 4. 2015|date=5. 7. 2013}}</ref>
На пример, сазнало се је да САД тесно сарађује са бројним технолошким компанијама и да та је та сарадња „много дубља него што многи људи схватају и да сеже још у првим годинама настанка [[Силицијумска долина|Силиконске долине]].“ Даље је изнесена је чињеница да пошта САД фотографише готово сваку пошиљку која прође кроз њен систем, што је око 160 милијарде фотографија годишње. Ове и многе друге приче су довеле до јављања великог притиска на државне органе САД (поготово НСА) да постану транспарентнији.<ref name=PressThink/>
 
Поред тога што се је јавио у САД, Сноуденов ефекат је постао међународни феномен. Па тако је [[списак председника Француске|председник Француске]], [[Франсоа Оланд]] признао да Француска такође има свој сопствени велики тајни програм прикупљања информација, који обухвата надзор над скоро свим преносима података, укључујући и телефонске позиве, и-мејлове, као и праћење активности на [[друштвена мрежа|друштвеним мрежама]]. Слична признања су дошла и од [[Канада|Канаде]] и [[Бразил]]а.<ref name=PressThink/>
 
== Процес и класификација узбуњивања ==
Ред 79:
Прва последица узбуњивања јесте могућност јављања ''одмазде''. Према Члану 2 Правилника о заштити лица које пријави сумњу на корупцију, одмазда се дефинише као „свако чињење или нечињење према узбуњивачу које доводи до следећих штетних последица: психичког или физичког узнемиравања или злостављања, покретања дисциплинског поступка, премештаја на ниже радно место и задржавање у напредовању; доношења решења о престанку радног односа или отказа уговора о раду; предузимања или изрицања мере која неповољно утиче на радно правни статус и радне услове; озбиљне и стварне претње да ће бити предузета било која од наведених мера.“<ref>{{cite web|title=Правилник о заштити лица које пријави сумњу на корупцију|url=http://www.acas.rs/wp-content/uploads/2010/03/Pravilnik_o_zastiti_uzbunjivaca.doc.|publisher=Агенција за борбу против корупције|accessdate=16. 4. 2015}}</ref>
 
Иако су у принципу узбуњивачи заштићени од послодавца, врло је чест случај одмазде над њима. Па тако на пример у САД 2011. години, иако је забележен раст узбуњивања од 11%, раст одмазде се је повећао за око 83%, што може имати негативан ефекат на будућа узбуњивања. Такође је повећана и појава физичког насиља, па је тако 2009. само 4% узбуњивача искусило неки облик физичког насиља, док се је 2011. тај број повећао на 31% и престигао ненасилне облике одмазде.<ref name=ORourke>{{cite web|last=O’Rourke|first=Morgan|title=Whistleblower Retaliation on the Rise|url=http://www.rmmagazine.com/2012/09/13/whistleblower-retaliation-on-the-rise/|website=Risk Managment Society|accessdate=16. 4. 2015|date=13. 9. 2012}}</ref>
 
Студија је показала да су они људи, који су искусили одмазду, мање ангажовани, већа је вероватноћа да дају отказ у року од годину дана и већа је вероватноћа да ће своје проблеме пренети ван компаније, медијима или регулаторним органима. Такође одмазда нарушава поверење запослених у вођство компаније и обесхрабрује друге запослене да пријављују нелегалности.<ref name=ORourke/>