Узбуњивач — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
Ред 33:
== Случајеви кроз историју ==
Иако се
Први забележено узбуњивање се
[[Едмунд Дин Морел]] је одиграо велику улогу 1890-их година у разоткривању [[колонијализам|експлоатистичке]] и деструктивне политике [[Белгија|Белгије]] према Конгу, тако што је радећи у британској поморској компанији која је била ангажована од стране [[Слободна Држава конго|Слободне Државе Конго]], увидео да бродови из Белгије у Конго долазе готово празни са [[кавез]]има и оковима, а враћају се пуни са разним добрима, па и робовима. Своја запажања је износио у новинама.<ref>{{cite web|title=Leopold II, E D Morel & Congo|url=http://www.bouncing-balls.com/timeline/people/nr_leopoldmorel.htm|website=bouncing-balls.com|accessdate=14. 4. 2015.}}</ref>
Ред 48:
Случај [[Едвард Сноуден|Едварда Сноудена]] је био прекретница у историји узбуњивања и узбуњивача, зато што је изазвао огромни међународни публицитет, скандал и покренуо је „велику дебату о масовном надзору, тајновитости влада и равнотежи између [[национална безбедност|националне безбедности]] и приватних информација.“ <ref name=bbc>{{cite web|title=http://www.bbc.com/news/world-us-canada-23768248|url=Edward Snowden: Timeline|website=BBC|publisher=BBC|accessdate=16. 4. 2015|date=20. 8. 2013}}</ref>
Све је почело тако што је прво у [[Гардијан (новине)|Гардијану]] 6. јуна 2013. године, објављен чланак у коме се наводи да [[НСА|Државна безбедносна агенција]] прикупља податке милиона америчких грађана преко једне од водећих компанија за телекомуникације уз помоћ тајног судског налога који влади даје неограничена овлашћења за вршење [[надзор]]а. Сутрадан је објављен нови чланак у којем се наводи да се
Не зна се тачан број [[податак]]а које је Сноуден открио. Та бројка се креће од 50,000,<ref>{{cite web|last=Hosenball|first=Mark|title=NSA chief says Snowden leaked up to 200,000 secret documents|url=http://www.reuters.com/article/2013/11/14/us-usa-security-nsa-idUSBRE9AD19B20131114|website=Reuters|accessdate=16. 4. 2015|date=14. 11. 2013}}</ref>
па до 1,5 милиона докумената НСА-е.<ref>{{cite web|last=Strohm|first=Chris|last2=Wilber|first2=Del Quentin|title=Pentagon Says Snowden Took Most U.S. Secrets Ever: Rogers|url=http://www.bloomberg.com/news/articles/2014-01-09/pentagon-finds-snowden-took-1-7-million-files-rogers-says|website=Bloomberg|accessdate=16. 4. 2015|date=10. 1. 2014}}</ref> Сам Сноуден је изјавио у интервјуу за Гардијан, да је све документе сам прегледао како би раздвојио оне који су у јавном интересу од оних који нису, и истиче да је било доста докумената које није објавио, а које би имале велики одјек и покренули још неке дебате.<ref>{{cite web|last=Greenwald|first=Glenn|last2=MacAskill|first2=Ewen|last3=Poitras|first3=Laura|title=Edward Snowden: the whistleblower behind the NSA surveillance revelations|url=http://www.theguardian.com/world/2013/jun/09/edward-snowden-nsa-whistleblower-surveillance|website=The Guardian|accessdate=16. 4. 2015|date=11. 6. 2013}}</ref>
Наредних месеци, Сноуденови документи су открили бројне програме глобалног надзора, које су водиле НСА и -{[[Five Eyes]]}- земље, уз сарадњу бројних телекомуникационих компанија и европских влада. Сам Сноуден је оптужен за [[шпијунажа|шпијунажу]], али је још пре објављивања докумената отпутовао у [[Хонгконг]], а касније се
Случај Едварда Сноудена је довео до јављања такозваног ''Сноуденовог ефекта'' (-{The Snowden Effect}-). Сноуденов ефекат се може дефинисати као „директно и индиректно повећање јавне информисаности, као последица догађаја и извештаја која су уследила након објављивања тајних докумената Едварда Сноудена о надзору које су спроводиле САД.“ Наиме, изношење тајних података у јавности је покренуло низ догађаја: владе земаља су почеле да износе информације у јавност о стварима које су пре тога сматрале тајним, новинари који нису били у контакту са Сноуденом почели су да истражују и да расветљавају позадину догађаја, покренуте су разне дебате о стварима које се сматрају за тајном и слично. Резултат свега тога је већа информисаност о [[државни надзор|државном надзору]], него што је то био случај, пре објављивања.<ref name=PressThink>{{cite web|title=The Snowden Effect: definition and examples|url=http://pressthink.org/2013/07/the-snowden-effect-definition-and-examples/|website=PressThink|accessdate=16. 4. 2015|date=5. 7. 2013}}</ref>
На пример, сазнало се
Поред тога што се
== Процес и класификација узбуњивања ==
Ред 79:
Прва последица узбуњивања јесте могућност јављања ''одмазде''. Према Члану 2 Правилника о заштити лица које пријави сумњу на корупцију, одмазда се дефинише као „свако чињење или нечињење према узбуњивачу које доводи до следећих штетних последица: психичког или физичког узнемиравања или злостављања, покретања дисциплинског поступка, премештаја на ниже радно место и задржавање у напредовању; доношења решења о престанку радног односа или отказа уговора о раду; предузимања или изрицања мере која неповољно утиче на радно правни статус и радне услове; озбиљне и стварне претње да ће бити предузета било која од наведених мера.“<ref>{{cite web|title=Правилник о заштити лица које пријави сумњу на корупцију|url=http://www.acas.rs/wp-content/uploads/2010/03/Pravilnik_o_zastiti_uzbunjivaca.doc.|publisher=Агенција за борбу против корупције|accessdate=16. 4. 2015}}</ref>
Иако су у принципу узбуњивачи заштићени од послодавца, врло је чест случај одмазде над њима. Па тако на пример у САД 2011. години, иако је забележен раст узбуњивања од 11%, раст одмазде се
Студија је показала да су они људи, који су искусили одмазду, мање ангажовани, већа је вероватноћа да дају отказ у року од годину дана и већа је вероватноћа да ће своје проблеме пренети ван компаније, медијима или регулаторним органима. Такође одмазда нарушава поверење запослених у вођство компаније и обесхрабрује друге запослене да пријављују нелегалности.<ref name=ORourke/>
|