Кметство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Референце: После другог српског устанка су Аустријанци и Руси од Књаза Милоша тражили да формира аристократију и подели јој земљу на којој би требало да раде зависни сељаци. Међутим, он је то одбио, тако да је сваки сељак добио имање, а затим је забранио и задуживање на ту земљу. Србија је у то време имала једно од најнапреднијих аграрних решења у Европи. |
назад; упозорење да се под југословенским просторима не мисли на Србе и српску државу већ на окупаторска царства треба енциклопедијски срочити |
||
Ред 8:
С временом, поготово с развојем [[робно-новчана привреда|робно-новчане привреде]] и [[капитализам|капитализма]], кметске обавезе почеле трансформирати, односно гасити, па је тако обавеза присилног рада с временом замењена финансијским давањима, односно сложеним системом најамног рада.
Кметски односи су се формално угасили у већини држава данашњег света. На простору бивше [[Југославија|Југославије]] се то догодило [[1918]]. године укидањем феудалних односа у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]].
У [[Кнежевина Србија|Кнежевини]] и [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]] назив „кмет” се употребљавао у сасвим другачијем значењу. Кмет је био угледнији сељак биран или постављан у општини да суди спорове међу сељацима. Имао је улогу судије или поротника тј. судског органа општине.<ref>Речник Матице српске, Ж-К; Нови Сад * Загреб (1967), стр. 753</ref> У [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевини СХС]] и [[Краљевина Југославија|Југославији]] постојала је дужност „кмета правника” који је био носилац судске општинске власти. Општински (мјесни) судови су били посебни судови за грађанске спорове. Ова дужност је укинута ступањем на снагу ''Закона о градским општинама'' из [[1934]]. године.
| |||