Манастир Ново Хопово — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 18:
Манастир Ново Хопово, са црквом светог Николе по својој архитектонској вредности представља најзначајнију сакралну грађевину своје епохе на овим просторима. Први писани помен манастира је из 1451. године. По другом извору, подигао га је поново архиепископ српски [[Максим Бранковић]]<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 30. април 1903.</ref> и "именовао га (Хопово) и монахе ту сабрао" око 1490. године.<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 15. јун 1906.</ref> Паралелно су постојала оба, суседна истоимена манастира, Ново и [[Старо Хопово]]. Само је Ново Хопово важнији, већи, богатији а 1753. године се каже да му је "Старо Хопово" (стари манастир) филијала. Калуђери су једном приликом чак прешли из Старог у Нови, манастир Хопово.
 
Садашња црква подигнута је [[1575]]-1576 године, а звоник са малом капелом на спрату посвећеној (преносу моштију) светом Стефану, озидан је [[1751]]. године. Задужбина је више ктитора, Лацка и Марка Јовшића, те Јована Божанића и чланова његове породице, из Горњег (Српског) [[Српски Ковин|Ковина]] (место на острву Чепелу у [[Мађарска|Мађарској]]), ктиторски натпис на надвратнику западног портала бележи на првом месту. Саграђена је на месту првобитне цркве која је порушена. Молили су манастирски калуђери 1638-1639. године руског цара за помоћ манастиру "који се налази на српској земљи".<ref>"Дело", Београд 1. јануар 1912.</ref> Цар је одобрио да хоповски калуђери могу сваке 7-8 године по Русији да скупљају помоћ. Вероватно од тог прилога [[1641]]. године за време проигумана Неофита, манастирске ћелије су стављене под кров.<ref>[http://www.manastiri-crkve.com/manastiri/manastir_hopovo_novo.htm О манастиру на сајту Манастири-Цркве]</ref> У Хопову је боравио од лета 1757. до јесени 1760. године млади [[Доситеј Обрадовић|Димитрије Обрадовић]] из Чакова, који се закалуђерио и добио ново име "Доситеј". Герасим Радосављевић произведен је 1771. године за архимандрита хоповског. Отворена је 1893. године монашка школа у Хопову, којом је управљао настојатељ манастира. Године 1855. на челу манастира налазио се архимандрит Севастијан Илић, настојатељ, врло образован човек и члан неких европских пољоприведних друштава.
 
== Манастирска ризница ==