Манастир Ново Хопово — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 19:
 
Садашња црква подигнута је [[1575]]-1576 године, а звоник са малом капелом на спрату посвећеној (преносу моштију) светом Стефану, озидан је [[1751]]. године. Задужбина је више ктитора, Лацка и Марка Јовшића, те Јована Божанића и чланова његове породице, из Горњег (Српског) [[Српски Ковин|Ковина]] (место на острву Чепелу у [[Мађарска|Мађарској]]), ктиторски натпис на надвратнику западног портала бележи на првом месту. Саграђена је на месту првобитне цркве која је порушена. Молили су манастирски калуђери 1638-1639. године руског цара за помоћ манастиру "који се налази на српској земљи".<ref>"Дело", Београд 1. јануар 1912.</ref> Цар је одобрио да хоповски калуђери могу сваке 7-8 године по Русији да скупљају помоћ. Скупљао је 1641. године прилоге по руском царству хоповски проигуман Неофит.<ref>Golubinskij, Jevgenij Jevstignejevic: "Kratkij ocerk istorii pravoslavnych cerkvej bolgarskoj, serbiskeg i ruminskoj", Москва 1871.</ref> Вероватно од тог прилога [[1641]]. године манастирске ћелије су стављене под кров.<ref>[http://www.manastiri-crkve.com/manastiri/manastir_hopovo_novo.htm О манастиру на сајту Манастири-Цркве]</ref> У Хопову је боравио од лета 1757. до јесени 1760. године млади [[Доситеј Обрадовић|Димитрије Обрадовић]] из Чакова, који се закалуђерио и добио ново име "Доситеј". Примио га је архимандрит Теодор Милутиновић хоповски игуман. Герасим Радосављевић произведен је 1771. године за архимандрита хоповског. Када је почетком 1788. ратне године од стране Турака спаљен [[манастир Каленић]], избегли монаси игуманом Вукашиновићем су стигли у Срем. Провели су ту неколико година, са својим богатим инвентаром, до марта 1795. године,<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 15. мај 1906.</ref> све у манастиру Хопову. Године 1855. на челу манастира налазио се архимандрит [[Севастијан Илић]], настојатељ, врло образован човек, књижевни радник и члан неких европских пољопривредних друштава.<ref>"(Povjest) o prvom vаselјenskom soboru u gradu Nikei držanoм godine 325-te p. Christu", Zemun 1855.</ref>Јеромонах Герасим Драшковић је био игуман 1809. године. Отворена је 1893. године монашка школа у Хопову, којом је управљао настојатељ манастира.
 
Након Првог светског рата манатир постаје женски, а у њега се насељавају из руске калуђерице и избеглице. Оне су још 1915. године напустили свој манастир Љесну (у Пољској), али уместо у Русији, завршили су у југословенској краљевини. Отворен је уз манастир интернат за руску децу (девојчице), а једини мушкарци су били (1932) духовник отац Нељубов (у том звању 25 година био) и администратор манастира отац Пајсије. Манастир је водила игуманија мати Нина Косаковска, након што је ту умрла прва игуманија мати Катарина Јефимовска (грофица!). Руске калуђерице су са собом донеле чудотворну икону "Богородице Шумске", начињену од камена. Постојала је и мања икона њена копија, која се чувала у хоповском храму.
 
== Манастирска ризница ==