Манастир Ново Хопово — разлика између измена

Након Првог светског рата манастир постаје женски, а у њега се насељавају 1921. године<ref>"Време", Београд 2. фебруар 1932.</ref> из руске калуђерице и избеглице. Оне су још 1915. године напустили свој православни манастир Љешну (у Пољској)<ref>"Време", Београд 4. фебруар 1932.</ref>, али уместо у Русији, завршили су бежећи од Петрограда преко Бесарабије, у југословенској краљевини. Отворен је уз манастир прво Дечији дом за ратну сирочад, па интернат за руску децу (девојчице), а једини мушкарци су били (1932) духовник отац Нељубов (у том звању 25 година био) и администратор манастира отац Пајсије. Поменути Дечији дом је исељен 1921. године у манастир Кувеждин, а руске калуђерице су ту дошле са својим интернатом. Манастир је водила игуманија мати Нина Косаковска, након што је ту умрла прва игуманија мати Катарина Јефимовска (грофица!). Оне биле веома образоване и способне, те су спасиле - довеле 1920. године у Србију 60 калуђерица, и прво су годину дана провеле у манастиру Кувеждину. Руске калуђерице су са собом донеле чудотворну икону "Богородице Шумске", начињену од камена. Њу је пољском православном манастиру једном поклонио пољски краљ. Да не би била украдена, оригинална икона је чувана у депоу београдске Заложне банке (1932). Постојала је и мања икона - њена копија, која се чувала у хоповском храму.

 

 

== Манастирска ризница ==