Андреј Шагуна — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Andrei Șaguna (1).jpg|мини|250п|Митрополит Андреј Шагуна]]
[[Датотека:Saguna, mitropolit.jpg|мини|250п|Митрополит Андреј Шагуна]]
'''Андреј''' (световно '''Анастасије Шагуна''', {{lang-ro|Anastasiu Șaguna}}, {{lang-hu|{{венгерское имя|Siaguna Anasztáz}}}}<ref>{{cite web|author=Kádár Gyula|title=Egy politikai kalandor - 2014. április 26., szombat -|url=https://www.3szek.ro/load/cikk/69744/egy_politikai_kalandor|website=www.3szek.ro|date=2014-04-26|lang=hu}}</ref>, {{lang-de|Anastasius Freiherr von Schaguna}}<ref>[[:s:de:BLKÖ:Schaguna, Andreas Freiherr von|Schaguna, Andreas Freiherr von]] // [[Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich]]. Band: 29 (1875), Seite: 86-89</ref>; [[Мишколц]], 20. децембра/1. јануар 1809-1873, [[Сибињ]]) православни црквени великодостојник, први епископ обновљене румунске Сибињске митрополије
== Биографија ==
Рано се определио за калуђерски живот, спремајући за високе положаје у клиру, са намером да изврши одређену мисију. Помиње се у списковима пренумераната српских књига између 1830-1835. године у [[Манастир Хопово|манастиру Хопово]] Анастасије, као искушеник и пренумерант.<ref>"Сербска пчела", Будим 1830.</ref> У Вршцу је 1831. године Анастасије Шагуна клирик друге године тамошње трогодишње Богословије.<ref>Василиј Јовановић: "Светолик и Лепосава една романтическа повест", Будим 1831.</ref> Карловачки митрополит [[Стефан Стратимировић]] је позвао "енергичног и интелигентног" Анастасија, свршеног вршачког клирика да дође у Сремске Карловце и прими се професорске катедре на богословији. Постриженик је 1833. године [[Манастир Гргетег|манастира Гргетега]], када добија монашко име '''Андреј''', а касније и његов архимандрит. Купио је претплатом у то време као јерођакон хоповски Стаматовићеву књигу "Млади Сербљин у свемирном царству". Била је то једна у низу књига коју је узео побожни "Румун", који се "подвизавао" међу Србима на Фрушкој Гори. Јеромонах Андреј Шагуна је 1832-1842. године био предавач у Карловачкој богословији и конзисторијални нотар.<ref>"Сербска пчела", Будим 1838.</ref> Предавао је у богословији, мада није знао довољно добро да говори српски језик; тек касније је научио. Саставио је Шагуна као архиђакон и конзисторијални бележник 1836. године дело "Наставленије свјашченству при благословенији браков".<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 7. јун 1892.</ref> Године 1840-1841. Шагуна је протосинђел и администратор [[Манастир Јазак|манастира Јазак]]. Постао је новембра 1842. године протосинђел Шагуна архимандрит хоповски<ref>"Сербске народне новине", Пешта 8. новембар 1842.</ref>, а истовремено он је најстарији учитељ у богословији у Вршцу и надзиратељ епископске резиденције у том граду.<ref>"Пештанско-Будимски скоротеча", Пешта 1842.</ref> Према загребачком календару за 1846. године Шагуна је тада (до 26.јула 1846) титуларни архимандрит манастира Ковиља. Напредовање по црквеним позицијама у Карловачкој митрополији искористио је као шансу да се истакне и наметне као вођа, међу Румунима у Трансилванији.
| |||