Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена

Угарски краљ је знао, да би против велике турске силе, која је на бојиштима оперисала са великим борбеним масама, требало кренути са импозантном хришћанском снагом. Он је, стога, радио на организовању правог [[Крсташки ратови против Османлија|крсташког похода против Турака]], који би их просто, у снажном залету, протерао из [[Европа|Европе]], јер је Бајазит био енергичан и незаустављив. Наводно, кад су угарски изасланици код њега протестовали, што је, без права, уништио Бугарску, он им је, у свом шатору, показао гомиле оружја и одговорио им, да на томе заснива своје право.{{sfn|Ћоровић|1989|p=264}} Године 1396. Жигмунд је прогласио да ће Турке истерати из Европе.
 
[[Датотека:Nicopol final battle 1398.jpg|мини|десно|'''Битка код Никопоља''', слика из хронике [[Жан Фроасар|Жана Фроасара]] из 1398. године.]]
У ту сврху послао је своје изасланике у [[Западна Европа|Западну Европу]], да позову тамошње витезове да суделују у његовој војсци.{{sfn|Унгер|Саболч|1968|p=39}}{{sfn|Хорват|1924|p=249}}{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=350}} Жигмундова замисао о крсташком рату против Турака наишла је на добар пријем.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=249}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=264}}{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=350}} Нарочито у [[Краљевство Француска|Француској]], одакле се Жигмундовој војсци придружило 10.000 људи, међу којим је било 1.000 витезова и најмоћнији великаши краљевине, између осталих и син [[Списак бургундских војвода|бургундског војводе]] [[Филип II Смели|Филипа Смелог]], [[Јован II Неустрашиви|Жан де Невер]], са око 6.000 ратника.{{sfn|Хорват|1924|p=249}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=264}} У јулу 1396. у Будиму се скупила велика крсташка војска састављена, коју су, осим [[Французи|Француза]], сачињавали и Немци, [[Пољаци]] и [[Енглези]].{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=249}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=264}} Сам Жигмунд је скупио 30.000 бандеријаца, 16.000 [[Трансилванија|ердељских]] пешака и 20.000 [[Плаћеници (војници)|најамника]].{{sfn|Хорват|1924|p=249}} Угарску војску, поред самог краља, водила су браћа Горјански, Јанош Моровићки, [[Херман II Цељски|Херман Цељски]] и Стефан Лацкфи.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=249}} Када се крсташкој војсци придружио и војвода Мирча са 10.000 [[Власи (Романи)|Влаха]], бројила је 100.000 људи, већином коњаника.{{sfn|Унгер|Саболч|1968|p=39}}{{sfn|Хорват|1924|p=249}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=264}} Тако бирану војску Европа није видела још од [[Крсташки ратови|крсташки ратова]].{{sfn|Хорват|1924|p=249}} Понесени одушевљењем и својим самопоуздањем, а без довољног искуства у борби с Турцима, ови ратници су говорили да неће гонити Турке само до [[Босфор]]а, него чак до [[Јерусалим]]а.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=264}} Поједине Жигмундове војсковође су се хвалиле:
 
Анониман корисник