Википедија

Кинематографија Србије — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 2:
'''Кинематографија Србије''' представља сва отелотворења [[Филм|филмске уметности]] створена на територији [[Република Србија|Србије]] од [[1896]]. до данас, као и она чији су идејни творци српски филмски ствараоци ван граница Србије.
 
Филмско стваралаштво у Србији бележи историју дужу од једног века, која се мери од 18961911. године и прве пројекције драме ''[[Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа]]'', првог српског и балканског филма, преко црних комедија осамдесетих попут ''[[Ко то тамо пева]]'' и ''[[Маратонци трче почасни круг]]'', све до блокбастера 21. века, ''[[Зона Замфирова (филм)|Зоне Замфирове]]'', ''[[Јужни ветар (филм)|Јужног ветра]]'' и других. Током [[20. век]]а и неколико различитих државних уређења, српска кинематографија доживела је експанзију [[Комедија (филмски жанр)|комедије]], [[Романтични филм|романтичног филма]], социјалне драме, [[хорор]]а и других жанрова, рађање и одумирање [[Партизански филм|партизанског филма]], као и својеврсну авангарду кроз неконвенционални израз ''[[Црни талас|Црног таласа]]'' шездесетих и седамдесетих година.
 
Драме ''[[Скупљачи перја]]'' и ''[[Три (филм)|Три]]'' [[Александар Саша Петровић|Александра Саше Петровића]] биле су номиноване за [[Оскар за најбољи страни филм|Оскара за најбољи страни филм]], док је прослављени српски режисер [[Емир Кустурица]] овенчан [[Златна палма|Златним палмама]] за филмове ''[[Отац на службеном путу]]'' и ''[[Подземље (филм)|Подземље]]'', и [[Филмски фестивал у Венецији|Сребрним лавом]] за комедију ''[[Црна мачка, бели мачор]]''. Осим неговања култа филмске звезде, који су уживали глумци попут [[Љубиша Самарџић|Љубише Самарџића]] и [[Велимир Бата Живојиновић|Велимира Бате Живојиновића]], Србија за изузетан допринос филмској уметности додељује [[Добричин прстен]], и награду [[Велика Жанка]] за глумице. До [[Распад Југославије|распада Југославије]] српски глумци су били чести лауреати ''Златне арене'' на [[Филмски фестивал у Пули|Филмском фестивалу у Пули]], својеврсног југословенског еквивалента америчког ''Оскара''. Глумица [[Милена Дравић]] била је добитница рекордних седам ''Златних арена'', као и награда на филмским фестивалима у [[Филмски фестивал у Кану|Кану]] и [[Филмски фестивал у Венецији|Венецији]].
Ред 11:
==Историја==
==1896—1917: Краљевина Србија==
Србија се први пут упознала са филмском уметношћу у јуну 1896, за време [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], када је [[Андре Кар]], представник [[Браћа Лимијер|браће Лимијер]], у [[Београд]]у одржао прву филмску пројекцију у [[Југоисточна Европа|Југоисточној Европи]]. Кар је већ наредне године направио први видео—снимак Београда, који данас више не постоји.<ref name="Историја">{{cite web |last1=Косановић |first1=Дејан |title=Serbian Film and Cinematography (1896-1993) |url=https://www.rastko.rs/isk/dkosanovic-cinematography.html |website=Растко |accessdate=3. мај 2020.}}</ref> ИстеГодине године1911. настао је и први српски филм, назива ''[[Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа]]''. Више документарна биографија него дугометражни оригинални филм, ''Вожд Карађорђе'' је, како му и назив каже, приказивао живот српског владара из времена [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]. Овај филм пронађен је у архиви аустријске.
 
Биоскоп је основан довољно рано у Србији са 12 филмова снимљених до почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Најзначајнији предратни филм био је ''[[Битка за Косово]]'' [[Михајло Поповић|Михајла Поповића]] из [[1939]]. године.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Кинематографија_Србије”