Мрдак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 11:
Према тој легенди, родоначелник братства је средњевековни српски властелин Брајило Маричић Крунослав, син Брње Маричића, који је основао [[Брњак]] у [[Рашка|Рашкој]]. Имао је брата Бранила који се прозвао Кастриот и од кога су Кастриоти<ref>Раде Мрдак–Колибар, Братство Мрдак – Мрдаковић, Предање о постанку и развоју,Подгорица 2001.године, стр. 27 и 98.</ref>. О Брајилу се према легенди зна да је Брајило био учесник [[Маричка битка|Маричке битке]] и да је име Брајило заменио са Мрдак, односно, да се прозвао Мрдак по турско-арапској речи мердек, што значи барјак, барјактар. Мрдак је погинуо у [[Косовска битка|Косовској битки]] 1389.године борећи се у одреду [[Иван I Кастриот|Ивана I Кастриоте]].
 
Мрдакови синови, ради очувања успомене на свог храброг оца, за своје породично име узимају име Мрдак и селе се у [[АлбанијaАлбанија|Албанију]] где ратују заједно са [[Ђурађ Кастриот Скендербег|Ђурађом Кастриотом Скендербегом]] против [[Турци|Турака]]<ref>Раде Мрдак–Колибар, Братство Мрдак – Мрдаковић, Предање о постанку и развоју,Подгорица 2001.године, стр. 20. и 21.</ref>. Једном приликом, Мрдаци су у [[Албанијa|Албанији]] пресрели одред [[Турци|Турака]] и уништили га. Пошто [[Турци]] нису успели да ухвате Мрдаке, они, да би им доскочили, рашире вест да су Мрдаци учествовали у завери против Кастриота. Мрдаци су због тога били приморани да се у два огранка одселе у [[Зета|Зету]] за време [[Балшићи|Балшића]]. Један огранак одлази у [[Кучи|Куче]] где се прозивају Радевићи, док се други огранак насељава у племе [[Лужани (село)|Лужане]], у место Сретња, долини реке Зете. Легенда каже да су Мрдаци у [[Лужани (село)|Лужане]] стигли са својим зетом Бијелим Павлом<ref>Раде Мрдак–Колибар, Братство Мрдак – Мрдаковић, Предање о постанку и развоју,Подгорица 2001.године, стр. 34.</ref>. Наиме, према легенди Мрдаци су пријатељовали преко одива са албанским племенима из [[Дукађин]]а - Краснићима и Гашанима. Један од тих Дукађинаца некакав Лека, оженио се неком Мрдаковом и легенда каже да су неки од њих постали [[Бјелопавлићи]]. Легенда казује да су Мрдаци у то време потпадали под папски закон и били католици, али да су славили православни Божић<ref>Раде Мрдак–Колибар, Братство Мрдак – Мрдаковић, Предање о постанку и развоју,Подгорица 2001.године, стр. 47.</ref>.
 
После разуре Мрдака у [[Лужани (село)|Лужанима]], један део Мрдака се сели у Брскут, из Брскута у Пелев Бријег, а одатле у [[Кучи|Куче]] , код својих рођака Радевића и стапају се са њима. Други део Мрдака сели се из [[Лужани (село)|Лужана]] у [[Херцеговина|Херцеговину]] на планину Голију, место Ђед, где ће се прозвати прво Вишњићи, па Ђедовићи, Ћеранићи, Голијани и Мрдаковићи. Овај огранак Мрдака променио је славу да славе св. Јована. Последња породица Мрдака из [[Лужани (село)|Лужана]] у месту Јеленак иселила се у [[Лика|Лику]]<ref>Раде Мрдак–Колибар, Братство Мрдак – Мрдаковић, Предање о постанку и развоју,Подгорица 2001.године, стр. 38,39. и 40.</ref>.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мрдак