|
'''Братство Мрдак''' је старо племе из [[Црна Гора|Црне Горе]], данас презиме. Матично подручје братства је Затарје, на територији данашње црногорске општине [[Пљевља]].
{{Династија
| назив = Мрдак
| грб =
| опис =
| држава = [[Зета у доба Балшића]]<br /> [[Зета у доба Црнојевића]]
| владарска титула =
| племићка титула =
| први владар = [[Брајило Мрдак|Брајило Маричић Крунослав]]
| последњи владар = [[Мрдак Лужанин]]
| владавина =
| изумирање =
| смеена =
| националност =[[Срби]], [[Црногорци (народ)|Црногорци]]
| вера =[[православље|православна]]
}}
'''Братство Мрдак''' је старо племе из [[Црна Гора|Црне Горе]], данас презиме. Матично подручје братства је Затарје, на територији данашње црногорске општине [[Пљевља]]. Према проценама сајта Forebears из 2014. године, приближно 1.152 особе носе ово презиме у свету. По подацима тог сајта, Мрдака има највише у [[Црна Гора|Црној Гори]] (889), [[Србија|Србији]] (179) и [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]] (38). Поред ових држава, Мрдака има и у другим земљама: [[Хрватска|Хрватској]], [[Швајцарска|Швајцарској]], [[Аустралија|Аустралији]] итд.<ref>https://forebears.io/sh/surnames/mrdak</ref> У Црној Гори, Мрдака највише има у [[Пљевља|Пљевљима]], [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]] и [[Подгорица|Подгорици]].
Традиционално су по вероисповести православци и славе као породичног свеца светог [[Свети Никола|Николу Мирликијског]]. Национално се изјашњавају као [[Црногорци (народ)|Црногорци]] или [[Срби]].
Мрдаци су братство из [[Црна Гора|Црне Горе]]. Братства у [[Црна Гора|Црној Гори]] баштине стара презимена која се преносе са колена на колено, што је забележио и [[Вук Караџић]]<ref>[http://www.montenegrina.net/pages/pages1/antropologija/vuk_karadzic_o_srpskim_i_crnogorskim_prezimenima.htm MONTENEGRINA - digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref>. Осим тога, већина братстaва из Црне Горе и племена су по народним усменим предањима племениташког и јуначког рода која се преносе као свето слово и по записаним родословима.<ref>Душан Ичевић, Црногорска нација, Форум за етничке односе, Београд 2015, стр. 246</ref>
Међутим,Научно Мрдаци немају јединственонајверодостојније предање о свом пореклу. ИакоМрдака имају неколико верзија, једна се посебно истакла по богатству ликова, догађаја и временском оквиру који обухвата (1371-1689). Ту легендусачувао је сачувао од заборава Раде Шоров Мрдак из [[Никшић]]а (1920-1998), коју је објавио у својој књизи братство Мрдак – Мрдаковић. Раде Шоров Мрдак је легенду чуо од свога оца Михаила Шора Мрдака (1862-1942), сина Мијата Тодора Мрдака (1829-1907) из села Трешњице, у околини данашњег [[Мост на Ђурђевића Тари|моста на Ђурђевића Тари]]. Мијат Мрдак се доселио у [[Никшић]] 1875. године<ref>Историјски записи, књига II, свеска 3-4, септембар-октобар 1948, Цетиње, стр. 216. </ref>.
Према тој легендитеорији, родоначелник братства је средњевековни српски властелин Брајило Маричић Крунослав, син Брње Маричића, који је основао [[Брњак]] у [[Рашка|Рашкој]]. Имао је брата Бранила који се прозвао Кастриот и од кога су Кастриоти<ref>Раде Мрдак–Колибар, Братство Мрдак – Мрдаковић, Предање о постанку и развоју,Подгорица 2001.године, стр. 27 и 98.</ref>. О Брајилу се према легенди зна да је Брајило био учесникбарјактар у [[Маричка битка|МаричкеМаричкој биткебитки]] и да је име Брајило заменио са Мрдак, односно, да се прозвао Мрдак по турско-арапској речи мердек, што значи барјак, барјактар. Мрдак је погинуоПогинуо у [[Косовска битка|Косовској битки]] 1389. године борећи се у одреду [[Иван I Кастриот|Ивана I Кастриоте]].
Мрдакови синови, ради очувања успомене на свог храброг оца, за своје породично име узимају име Мрдак и селе се у [[АлбанијaАлбанија|Албанију]] где ратују заједно са [[Ђурађ Кастриот Скендербег|Ђурађом Кастриотом Скендербегом]] против [[Турци|Турака]]<ref>Раде Мрдак–Колибар, Братство Мрдак – Мрдаковић, Предање о постанку и развоју,Подгорица 2001.године, стр. 20. и 21.</ref>. Једном приликом, Мрдаци су у [[Албанијa|Албанији]] пресрели одред [[Турци|Турака]] и уништили га. Пошто [[Турци]] нису успели да ухвате Мрдаке, они, да би им доскочили, рашире вест да су Мрдаци учествовали у завери против Кастриота. Мрдаци су због тога били приморани да се у два огранка одселе у [[Зета|Зету]] за време [[Балшићи|Балшића]]. Један огранак одлази у [[Кучи|Куче]] где се прозивају Радевићи, док се други огранак насељава у племе [[Лужани (село)|Лужане]], у место Сретња, долини реке Зете. ЛегендаПрема кажелегенди дау суЛужане Мрдацисе удоселио [[ЛужаниБијели (село)|ЛужанеПавле]] стиглизет сабана својимЛужанина зетомМрдака. БијелимНакон Павлом<ref>Раденестанка Мрдак–Колибар,Лужана Братствозбог Мрдакмеђусобних – Мрдаковићсвађа, Предање о постанку и развојуВукосава,Подгорица 2001.године,кћерка стр.бана 34.</ref>. НаимеМрдака, премаје легендипредложила МрдациБијелом суПавлу пријатељовалида прекоостане одивана сањеном албанским племенима из [[Дукађин]]а - Краснићима и Гашанимаимању. ЈеданУ одто тихвреме Дукађинацаовај некакав Лека, ожениокрај се некомзове МрдаковомГалићи и легендато кажеиме дасе супојављује некиу однеким њиххрисовуљама посталиИвана [[Бјелопавлићи]].Црнојевића Легендаиз казује15. давека. суОд МрдациБијелог уПавла тои времекћерке потпадали[[Мрдак подЛужанин|бана папскиЛужанина закон и били католици, али даМрдака]] су славилинастали православни Божић[[Бјелопавлићи]]<ref>Раде Мрдак–Колибар, Братство Мрдак – Мрдаковић, Предање о постанку и развоју,Подгорица 2001.године, стр. 4734.</ref>.
После разуре Мрдака у [[Лужани (село)|Лужанима]], један део Мрдака се сели у Брскут, из Брскута у Пелев Бријег, а одатле у [[Кучи|Куче]] , код својих рођака Радевића и стапају се са њима. Други део Мрдака сели се из [[Лужани (село)|Лужана]] у [[Херцеговина|Херцеговину]] на планину Голију, место Ђед, где ће се прозвати прво Вишњићи, па Ђедовићи, Ћеранићи, Голијани и Мрдаковићи. Овај огранак Мрдака променио је славу и почео да славеслави св. Јована. Последња породица Мрдака из [[Лужани (село)|Лужана]] у месту Јеленак иселила се у [[Лика|Лику]]<ref>Раде Мрдак–Колибар, Братство Мрдак – Мрдаковић, Предање о постанку и развоју,Подгорица 2001.године, стр. 38,39. и 40.</ref>.
Покрет Мрдака из [[Кучи|Куча]] за [[Морача (племе)|Морачу]], односно за [[Ровчани|Ровца]] и [[Вранеш]], десио се по причи у време [[Селим I|Селима I Храброг]]. Први предак Мрдака после кога Мрдаци прате у континуитету линију својих отаца је Манојло, који је имао синове Рада и Живка. Иза Рада је остао Петар Радевић Мрдак. Петар је био ожењен Маром (Мрдом) Булатовић из Мораче. Имао је синове Јована и Пеја. Пеја су убили бјелопољски [[Турци]] из освете када је био дечак. Мара Булатовић је успела да спасе другог сина Јована. Када је била на самрти рекла му је да је његово право презиме Мрдак и испричала му је предање о Брајилу Маричићу Мрдаку. Јован је узео своје старо презиме Мрдак, а одбацио презиме Радевић. Имао је четири сина од кога воде порекло сви Мрдаци, а то су: Петар, Павле, Тодор и Манојло (Мића)<ref>Раде Мрдак–Колибар, Братство Мрдак – Мрдаковић, Предање о постанку и развоју,Подгорица 2001.године, стр. 46,76. и 77.</ref>. Петар Радевић Мрдак се преселио у долину Вранеш у 16. веку. Његови унуци учествују у борбама [[Кучи|Куча]] против [[Турци|Турака]] у ускочкој чети.
Мрдаци се из Вранешке долине насељавају у [[Премћани|Премћане]]. У [[Премћани]]маПремћанима, Мрдаци су доживели велико страдање од [[Турци|Турака]] крајем 17. века, претпоставља се 1689. године. После тог догађаја, Мрдаци су напустили [[Премћани|Премћане]] и почели да се расељавају по целом Затарју, [[Санџак]]у и другим крајевима. Јединињихово трагје свогбило битисањаскоро упола [[Премћани]]маПремћана, Мрдациисточни судео оставилии усада именусе топонимазове Мрдачко Село и Мрдачка косаКоса. којиЗаједно са Брајковићима и данасГрбама они чине најстарија братства у постојиПремћанима.
== Генетичка генеалогија и Мрдаци ==
У евиденцији Српског ДНК пројекта регистровано је да су Мрдаци тестирали Y хромозом који се преноси по мушкој линији. Анализа Y хромозома показује да Мрдаци припадају [[Хаплогрупа|хаплогрупи]] G2, огранку P303 L497>L42>YSC33. Огранак P303 L497>L42>YSC33 настао је у Европи пре 10-12 xиљада година. Највећа коцентрација овог европског огранка је у швајцарским Алпима, Аустрији, области Рајне и северне Италије. Према археолошким и историјским изворима, везује се за Рете, Етрурце и Келте. Келти су дошли на Балкан 280. године пре нове ере у војном походу на Стару Грчку, где су се задржали наредних 400-500 година под тим етничким именом. Према тој анализи Мрдаци су род старобалканског порекла <ref>[https://www.poreklo.rs/2017/11/19/rodovi-starobalkanskog-porekla-u-crnoj-gori/ Родови старобалканског порекла у Црној Гори - Порекло<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref>, највероватније келтског<ref>[https://www.poreklo.rs/2018/06/10/y-dnk-haplogrupa-g-2 Y-ДНК хаплогрупа G - Порекло<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref>.
== Друге теорије о настанку презимена Мрдак ==
|
