Први прави затвор [[Нови Сад|Нови Сад]] ће добити 1900. године, када ће Магистрат[[Градска кућа у Новом Саду|Магистрат]]по пројекту архитекте Ђуле Вагнера у стилу калсицизма саградити зграду суда и затвора у Дунавској 35. Затвор ће на овој локацији остати до 1986. године када ће се преместити на Клису, а у њега ће се уселити Архив Војводине, при чему је још 1965. године зграда суда исељена и у њу ће се сместити Музеј Војводине. Данас трагова некадашњег затвора у центру нема, сем што је један мањи део зида сачуван као споменик, али се старији Новосађани и даље сечају па зграду и даље зову „затвор“. Новосађани причају су заправо само високи зидови и стражара испред улаза свих тих година говорили да је ту таква објекат, али да многи који нису били из града нису ни знали шта је унутра. Зграда је потпуно реконстрисана и преуређена за потребе Архива Војводине, тако да се слабо може наслутити да је ту некада и био затвор. Иначе, у кругу затвора су својевремено обављане и смртне казне, а треба поменути да се прича и да је у једној од бивших челија која сада служи за чување архивске грађе намерно остављана алка на којој је био везан један од последњих људи над којим је у СФРЈ извршена смртна казна Димитрије Гавриловић звани Гавра ( 5.јула 1977. убио два полицајца приликом пљачке трафике у улици Новосадског сајма).
