Ксенија Атанасијевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 35:
== Други светски рат ==
У Београду за време [[Други светски рат|Другог светског рата]], Ксенија Атанасијевић одбија да потпише чувени Апел београдских интелектуалаца. Штавише, пре рата писала је против нацизма и бранила [[Јевреји|Јевреје]], па је [[Гестапо]] хапси. После завршетка рата, нове [[савез комуниста Југославије|комунистичке]] власти је хапсе. Из комунистичког затвора је изашла лишена само грађанских права, а све њене књиге стављене су на листу забрањених. Наставља анонимно да ради и припрема трећи том свог животног дела ''Филозофски фрагменти''. Тај рукопис није никада пронађен. На основу онога што јесте пронађено, сматра се да је Ксенија Атанасијевић творац оригиналног и целовитог филозофског система.<ref>{{cite web|title=Ксенија Атанасијевић|url=http://rastemo.rs/na-danasnji-dan/ksenija-atanasijevic-prva-zena-doktorant-beogradskog-univerziteta/|website=Растемо|accessdate=28. 1. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20170212110831/http://rastemo.rs/na-danasnji-dan/ksenija-atanasijevic-prva-zena-doktorant-beogradskog-univerziteta/|archive-date=12. 02. 2017|url-status=dead|df=}}</ref>
Највећа српска жена мислилац, чија је главна тема проблем зла у појединцу и друштву. Добијала је и званичне позиве да предаје у [[Сједињене Америчке Државе|Америци]], али остала је у Београду, где умире [[1981]], у својој 88. години. Сахрањена је на београдском Новом гробљу са супругом Миланом Марковићем, парцела 10.
| |||