Социјалистичка Република Македонија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 35:
| Следбеник1 = [[Северна Македонија]]
}}
'''Социјалистичка Република Македонија''' (скраћено '''СР Македонија''') била је једна од шест република у саставу [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]].
Настала је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1944.#2. август|2. августа 1944.]] формирањем [[Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније|Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније]] (АСНОМ) на његовом Првом заседању у [[Манастир Прохор Пчињски|манастиру Прохор Пчињски]], код [[Бујановац|Бујановца]], а њеном формирање започело је након [[Завршне операције за ослобођење Македоније 1944.|ослобођења Македоније]] од стране јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]], крајем исте године. На Трећем заседању АСНОМ у [[Скопље|Скопљу]], од [[Хронологија Народноослободилачке борбе април 1945.#14. април|14. до 16. априла 1945.]] настала је '''Федерална Држава Македонија''', у саставу [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федералне Југославије]] (ДФЈ). Доношењем првог Устава, [[Хронологија ФНРЈ и КПЈ децембар 1946.#31. децембар|31. децембра 1946.]] променила је назив у '''Народна Република Македонија''', а у „социјалистичку републику” преименована је априла 1963, као и све југословенске републике. Водећу друштвено-политичку улогу у СР Македонији имао је [[Савез комуниста Македоније]], а након [[Македонски парламентарни избори 1990.|првих вишепартијских избора]], [[Хронологија СФРЈ јун 1991.#7. јун|7. јуна 1991.]] промењен јој је назив у '''[[Северна Македонија|Република Македонија]]'''. Независност од СФРЈ стекла је [[Хронологија СФРЈ септембар 1991.#8. септембар|8. септембра 1991.]] године.
Спадала је међу најнеразвијеније југословенске [[република|републике]], а по величини је била четврта. Главни град је био [[Скопље]]. Конститутиван народ
▲Конститутиван народ су били [[Македонци (народ)|Македонци]], а званичне народности биле су: [[Албанци]],<ref name="SPA">Spasov, Ljudmil; Arizankovska, Lidija. ''Hierarhizacija jezikov v Republiki Makedoniji in Republiki Sloveniji glede na jezikovno politiko Evropske unije'', [http://www.centerslo.net/files/File/simpozij/sim20/spasov.pdf (161. — 169.)] {{Wayback|url=http://www.centerslo.net/files/File/simpozij/sim20/spasov.pdf |date=20100918020414 }} '''u:''' Vidovič-Muha, Ada. (ur.) ''Slovenski knjižni jezik — aktualna vprašanja in zgodovinske izkušnje : ob 450-letnici izida prve slovenske knjige'', Zbirka »Obdobja — metode in zvrsti« (vol. 20, {{ISSN|1408-211X}}), Center za slovenščino kot drugi/tuji jezik pri Oddelku za slovenistiko Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani, Ljubljana. {{page|year=2003|isbn=978-961-237-057-2|pages=}}, [http://books.google.hr/books?lr=&cd=17&id=s5kYAQAAIAAJ&q=SR+Makedonije pp. 163., 164.] {{Citat|''Prvi člen ''Ustave SR Makedonije'' (''Ustav na SRM'', 1974) je SRM definiral kot nacionalno državo makedonskega naroda ter albanske in turške narodnosti v njej. V členih 220 in 222 je bilo zapisano, da ljudje lahko prosto uporabljajo svoj jezik in pisavo za izražanje in razvijanje svoje kulture.''|Vidovič-Muha, 2003., 163.}}</ref> (до [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|пописа 1971. године]] користио се назив Шиптари) и [[Турци]],<ref name="SPA"/> али само у општинама у којима су чинили значајни део становништва.<ref name="SPA"/>
== Историја ==
Линија 52 ⟶ 50:
Уз солидарност целе [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] обновљен је и сад спада међу најлепше градове у овом подручју [[Европа|Европе]].
== Територијална организација ==
На три последња [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|пописа становништва из 1971]], [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981]]. и [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991]]. године, СР Македонија састојала се из 34 општине и то:
* Град Скопље (5 општина): Гази Баба, Карпош, Кисела Вода, Центар и Чаир.
* остале општине у СР Македонији, биле су: Берово, Битољ, Валандово, [[Општина Виница|Виница Македонска]], Гостивар, Дебар, Делчево, Демир-Хисар, Ђевђелија, Кавадарци, Кичево, Кочани, Кратово, Крива Паланка, Крушево, Куманово, Македонски Брод, Неготино, Охрид, Прилеп, Пробиштип, Радовиш, Ресен, Свети Николе, Струга, Струмица, Тетово, [[Општина Велес|Титов Велес]] и Штип.
Називи одређених градова у време постојања СР Македоније:
* '''Виница Македонска''' — данас [[Виница (Македонија)|Виница]]
| |||