Јевреји у Републици Српској — разлика између измена

 
=== Јевреји у Бања Луци ===
[[Датотека:Banja Luka Synagogue 1.jpg|мини|десно|Синагога у Бања Луци, прије Другог свјетског рата]]
Протјеривање ашкенаских [[Јевреји|Јевреја]] из средње и источне [[Европа|Европе]], егзодус сефарда са [[Пиринејско полуострво|Пиринејског полуострва]] због наводног неприхватања хришћанства и појава [[Османско царство|Отоманске империје]] на [[Балканско полуострво|Балкану]] кључни су историјски моменти за прекретницу у развоју јеврејства и јудаизма на Балканском полуотоку. Благонаклоност турских султана према [[Јевреји]]маЈеврејима постојала је много прије ступања турских трупа на европско тло, због њихове наобразбе и познавања заната и [[Трговина|трговине]]. Прводошли [[Јевреји]] [[Бања Лука|Бање Луке]] дочекани су од стране [[Муслимани|муслиманског]] живља са дозом неповјерења, па се у почетку нису могли населити у самој бањалучкој чаршији, него су на кратко вријеме принуђени да станују у хановима, попут Шибића хана. Живјели су повучено и издвојено, у мањим групама, упућени једни на друге због међусобне комуникације на матерњем јеврејско-шпанском језику (јудео-еспањол), са обиљем израза из [[Турски језик|турског]] и [[италија]]нског језика, којим су допуњавали поједине празнине у јеврејском, који је и као такав и даље био у свему доминантан.{{sfn|Јеврејски алманах|2000|p=10-15}} {{sfn|Данон|2010|p=18}}
 
ОЗа јачинијеврејску и сложености трговачких веза [[Босна|Босне]] тога времена говори један списак грађана рударског мјеста [[Сребреница|Сребренице]], из Архива града Дубровника из [[15. век|15. вијека]], који, уз спомињање извјесног Јеврејина Рајка де Исака, упућује на то да су [[Јевреји]] већ тада били распрострањенизаједницу у [[Босна|Босни]] као представници великих дубровачких трговачких кућа у готово свим већим рударским мјестима [[Босански санџак|Босанског санџака]]. АналогноБањалуци овомезначајно је откриће јеврејског надгробног споменика из [[17. век|17. вијека]] у близини Бањалучког санџака, тачније у [[Дервента|Дервентском]] округу и стећка из Великог [[Прњавор (град)|Прњавора]], који упућује на то да се ради о млетачком Јеврејину трговцу. Све су ове тврдње о присуству једног броја Јевреја трговаца у и око [[Бања Лука|Бање Луке]] крајем [[16. век|16. вијека]] засноване на многим чињеницама које налазе своје индикативно упориште у историјским архивама градова [[Дубровник]]а и [[Сплит]]а.{{sfn|Данон|2010|p=20}} Користећи архивску грађу града Дубровника за приказ привредних прилика у Бањој Луци током [[16. век|16. вијека]], [[Богумил Храбак]] је написао: „Појединачно било је у Бањој Луци од 80-тих година [[16. век|16. вијека]] стално насељених Јевреја трговаца, а вјероватно и љекара. Ипак Јевреји нису толико карактеристични за бањалучку чаршију колико за сарајевску“. [[Богумил Храбак]] надаље спомиње имена двојице јеврејских трговаца из Бање Луке, неког Јусуфа (највероватније Јозефа) и Баруха. Храбак наводи да су неки Јевреји крајем [[16. век|16. вијека]] дошли у [[Бања Лука|Бању Луку]] из [[Сплит]]а и да је један Јеврејин љекар у поменутом периоду упућен из [[Дубровник]]аДубровника и да је у граду на Врбасу окончао свој живот. И. Педерин у једном свом раду наводи да је „генерални провидур Далмације Францесцо Зен [[1633]]. године послао свог поклисара Јозефа Пенсу босанском паши у [[Бања Лука|Бању Луку]] ради успоставе ширих трговачких веза са сплитском луком и лазаретом и евентуалним отварањем намјенског представништва у [[Бања Лука|Бањој Луци]].{{sfn|Јеврејски алманах|2000|p=15-20}} Сви ови наводи из докумената архива у [[Бања Лука|Бањој Луци]], [[Сплит]]у и [[Дубровник]]у пружају јако добар увид у организацију транзитне трговине и сложене трговачке мреже распрострањене дуж путева и раскрсница између [[Солун]]а, [[Цариград]]а, [[Сарајево|Сарајева]], [[Бања Лука|Бање Луке]], [[Сплит]]аСплита и [[Венеција|Венеције]] и градова сјеверне [[Европа|Европе]]. Интересантно је у вези с тим напоменути да код многих историчара постоје подијељена мишљења о доласку, боравку и правцу кретања сефардских Јевреја на територији данашње [[Република Српска|Републике Српске]] након егзодуса са [[Пиринејско полуострво|Пиринејског полуострва]]. Чини нам се да, што се тиче доласка [[Јевреји|Јевреја]] у [[Бања Лука|Бању Луку]], обеобје теорије могу бити прихваћене, с тим што је долазак Јевреја у Бању Луку у мањем броју на прелазу [[16. век|16.]] у [[17. век|17. вијек]] везан за развој трговине преко [[Сплит]]аСплита и [[Дубровник]]аДубровника, а већи број је везан за слабљење лучке трговине због пада [[Венеција|Венеције]] [[1797]]. године, што почетком [[19. век|19. вијека]] доводи до већег исељавања [[Јевреји|Јевреја]] из [[Далмација|далматинских]] градова према територији данашње [[Република Српска|Републике Српске]].{{sfn|Данон|2010|p=15}} Масовнији долазак сефардских [[Јевреји|Јевреја]] у [[Бања Лука|Бању Луку]] почетком [[19. век|19. вијека]] из правца [[Сарајево|Сарајева]], [[Скопље|Скопља]] и [[Битољ]]а је везан за постеманципациони период [[Јевреји|Јевреја]] на овим просторима након доношења фермана султана [[Абдулмеџид I|Абдул Меџида]] [[1840]]. године, којим су призната грађанска права и Јеврејима и хришћанима, уз могућност подизања вјерских објеката, синагога и цркава, те отварање основних и средњих школа на постојећим језицима.{{sfn|Историјски зборник|1980|p=-}}
 
Масовнији долазак ашкенаских [[Јевреји|Јевреја]] у [[Бања Лука|Бању Луку]] је везан за све драконске законе цара Јосифа другог уз ограничење насељавања и боравка Јевреја на земљи под влашћу [[Аустроугарска|Аустро-Угарске]] и анексију Босне и Херцеговине у другој половини [[19. век|19. вијек]]. Писаних трагова о присуству и одређеном мјесту стално насељених Јевреја у Бањој Луци у [[17. век|17. вијеку]] нема, али се на основу каснијих локација изграђених јеврејских кућа може претпоставити да је била у непосредној близини Говедарнице и Безистана. [[Јевреји]] се првобитно јављају међу трговцима, а тек послије, стицањем потребних услова, доводе и остали дио породице. За вријеме османлија на територији данашње [[Република Српска|Републике Српске]] су се по брзом развоју и већој концентрацији Јевреја истицала само два мјеста: [[Бања Лука]] и [[Бијељина]]. Слиједећи новотрасиране привредне путеве, [[Јевреји]] из већих мјеста прелазе у мања провинцијска мјеста, те из [[Бања Лука|Бање Луке]] прелазе у [[Приједор]] и [[Нови Град (градРепублика Српска)|Нови Град]].{{sfn|Данон|2010|p=20-22}}
 
У [[Бања Лука|Бања Луци]] се повећава број Јевреја половином [[19. век|19. вијека]]. Потврду за ово налазимо у свједочанствима које је оставио професор Стојан Бјелић, у којима тврди да је Саламон Хаима Пољокан, стигавши [[1860]]. године у [[Бања Лука|Бању Луку]], ту затекао тројицу истовјераца, старосједилаца, некога Баруха, Исака Папу званог Папић и Менту Левија, благајника у Јеврејској општини сефардског обреда, која је основана [[1848]]. године. Оснивачи нешто бројније Јеврејске општине сефардског обреда у Бањој Луци били споменута четворица Јевреја: Барух, Исак Папо, Менто Леви и Саламон Пољокан, трговац. До времена аустроугарске окупације [[1878]]. године у [[Бања Лука|Бањој Луци]] је, уз домицилно становништво, живјела искључиво етничка скупина [[Јевреји|Јевреја]] сефарда, поријеклом из [[Шпанија|Шпаније]] и [[Португалија|Португала]].{{sfn|Данон|2010|p=23}}Бања [[Јевреји]]Лука којије суимала седвије настанилијеврејске уопштине, овимсефардску крајевимаи основалиашкенаску. Обје су Јеврејскуврло општинустаре, уа [[Добој]]у јошБањалуку [[1871]].су Годиневећином идолазили одЈевреји тадаиз дјелујеСарајева и ради до данашњих данаТравника. ТокомПрије [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], живјело је у вријемеБањој нацистичкеЛуци окупације,око скоро400 цјелокупноЈевреја. јеврејскоКњиге становништвоСефардске [[Добој]]аи одведеноАшкенаске општине су потпуно уништене. Храм је убио логоресаграђен из1902. којихгодине, сеа никадагробље нисуосновано вратили1883. године.<ref name="Јевреји Бања Луке">{{sfncite web|Данонtitle=Јевреји Бања Луке|2010url=http://elmundosefarad.wikidot.com/jevreji-banja-luke|pwork=23Ел мундо сефарад|accessdate=6. 5. 2020}}</ref>
 
Јеврејска заједница у Бањалуци доживила је најтрагичније дане на самом почетку [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], када је по наређењу др Виктора Гутића убијен је и посљедњи Јевреј који се затекао у Бањој Луци. Одмах по стварању [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], концем априла 1941. године, Јевреји Бање Луке стављени су ван [[Закон (право)|закон]]а. Наређено им је да у року од 24 сата морају напустити своје станове у центру града и преселити се у најдаља предграђа. Усташе су претвориле јеврејски храм у јавну кућу. Својим кућама се вратило послије рата 24 лица. Прво купљење Јевреја почело је у јуну 1941. године. Они су били одведени у непознатом правцу и вјеројатно убијени прије него су стигли до неког логора. Почетком јула опет су похватани мушкарци и побијени. [[16. јул]]а 1941. године одведени су старији Јевреји оба пола у [[Стара Градишка|Стару Градишку]] и тамо сви поубијани. [[28. јул]]а 1942. године били су одведени сви преостали Јевреји (170) и поубијани у разним усташким логорима. Уништени су храмови, опустошена гробља и разграбљена јеврејска имовина. Бања Лука је остала без Јевреја. На парцели Јеврејског гробља подигнут је [[1977]]. године споменик са натписом: „0вдје су сахрањени ексхумирани посмртни остаци са старог Јеврејског гробља у Борику”. Овај споменик подсјећа на Бањалучку јеврејску заједницу, као и на многобројне Јевреје, грађане Бање Луке који су изгубили животе као жртве фашистичког терора 1941—1945. године.<ref name="Јевреји Бања Луке" />
 
[[Датотека:JKC LOGO.png|мини|Грб Јеврејског културног центра]]
Јеврејска заједница на подручју овог града је постојала вијековима, а иако данас малобројна оставила је велики траг на пољу културе развоја овог града. У Бањалуци је изграђен нови Јеврејски центар који је један од симбола њиховог вишевјековног присуства на овим просторима, а град Бањалука и Република Српска данас одржавају врло блиске и добре односе са Израелом и јеврејском заједницом. Јеврејска општина Бањалука током [[2020]]. је бројала 115 чланова, чиме је примјетан благи пораст припадника јеврејске заједнице.<ref>{{cite web|title =Радојичић: Јеврејска заједница оставила дубок печат на културу и развој|url=https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=367583|work=РТРС|accessdate = 6. 5. 2020}}</ref>
 
У Бањој Луци је данас активна Јеврејска општина Бањалука<ref>{{cite web|title =Почетна страница|url=http://www.jobl.ba/|work=Јеврејска општина Бања Лука|accessdate = 6. 5. 2020}}</ref>, Удружење Јевреја Бањалука<ref>{{cite web|title =Удружење Јевреја Бања Лука|url=http://www.snm.rs.ba/393/snm/Udru%C5%BEenje/Jevreja/Banja/Luka|work=Савез националних мањина Републике Српске|accessdate = 6. 5. 2020}}</ref>, док је у самом граду изграђен [[Јеврејски културни центар Арије Ливне (Бања Лука)|Јеврејски културни центар „Арије Ливне”]], у коме се налази синагога „Илона Вајс”. Највећи број података о бањолучким јеврејима, као и детаљне податке о масовним убистивима, хапшењима и гашењу јеврејске заједнице у граду на Врбасу могуће је пронаћи на страницама Ел мундо сефарад.<ref>{{cite web|title = Бањалука|url=http://elmundosefarad.wikidot.com/banja-luka|work=Ел мундо сефарад|accessdate = 6. 5. 2020}}</ref>
 
=== Јевреји у Добоју ===