Санковићи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Враћене измене 213.149.62.243 (разговор) на последњу измену корисника 89.164.27.71 ознака: враћање |
||
Ред 12:
|изумирање =
|смјена =
|националност = [[Срби]]
|вјера =[[Српска православна црква]]
|огранак =
|веб-сајт =
Ред 19:
}}
'''Санковићи''' су [[Срби|српска]] вастелинска породица [[Бановина Босна|средњовјековне Босне]]. Били су господари [[Захумље|Хумске земље]]. За родоначелника Санковића узима се великаш [[Санко Милтеновић]] син [[Милтен Драживојевић|Милтена Драживојевића]], а Милтен је био син [[Дражен Богопанковић|Дражена Богопенца (Богопанковића)]]. Дражен је бо племић из [[Невесиње|Невесиња]] чије је име записано први пут [[1306]]. године . Грб племићке породице Богопанковића приказан је у [[Охмућевићев грбовник|грбовнику Петра Охмучевића]]. Драженов син [[Милтен Драживојевић]] први пут се помиње као присталица бана [[Стефан II Котроманић|Стефана Другог Котроманића]], те је био његов војсковођа заједно са најамником Ружиром. Помиње се у војним походима босанске војске гдје је описан као истакнути војсковођа. Љета [[1336]]. Милтен и Ружир се помињу као присталице краља [[Стефан Душан|Стефана Душана]]. Последњи помен Милтена је из 1343. године, а наслеђује га син Санко; поред Санка имао је сина Градоја и кћерку Радачу која се удала за Ненца Чихорића.
Први сачувани спис о Санку Милтеновићу датира из [[1335]]. године када се помиње заједно са својим оцем. У грађанство Дубровника примљен је 1348. године, а следећи битан догађај је сукоб са далматинским баном 1362. године, када је заробљен Санков брат [[Градоје Милтеновић|Градоје]]. Посредством [[Дубровачка република|Дубровника]] са којим је био у добрим односима, Градоје је био пуштен. Веће акције Санка Милтеновића започињу 1366. године, када се његови односи са [[Стефан Твртко I Котроманић|баном Твртком]] нагло заоштравају. Заједно је са Твртковим рођаком [[Стефан Дабиша Котроманић|Дабишом]] учествовао у побуни против бана. Године [[1368]]. , склапа савез са [[Никола Алтомановић|Николом Алтомановићем]] са којим заузима области Гојиславе Војиновић и долази са војском на границу са Дубровником. Видјевши у Санку опасност по Републику, Дубровчани се брзо заложише да придобију Милтеновића на своју страну, што су и успјели. Санко се измирио са баном Твртком, а када је Алтомановић напао [[Дубровачка република|Дубровник]], Санко Милтеновић се нашао на челу босанске војске која је била против Николе Војиновића Алтомановића. За смрт Санка Милтеновића узима се јул 1370. године, када је по [[Мавро Орбин|Мавру Орбину]] настрадао у борби са Николом Алтомановићем. [[Градоје Милтеновић]], се помињао до 1391. године, а иза себе је оставио два сина Будељу и Санчина. После смрти Санка Милтеновића наслеђују га његови синови [[Бељак Санковић|Бељак]] и [[Радич Санковић|Радич]]. Бељак преузима управљање територијама свога оца. Браћа, Бељак и Радич су 15. априла [[1391]]. године мимо знања краља Стефана Дабише продали своје посједе у [[Конавли]]ма Дубровнику. Пошто су тим чином продали државну територију о којој је краљ могао само одлучивати, на Санковиће је кренула војска којуу су предводили војвода [[Влатко Вуковић]] и кнез [[Павле Раденовић]]. Заузевши области Санковића Конавле децембра 1391. , раздјелише је између себе, а војводу Радича Санковића заробише док се за Бељака сматра да је умро још прије похода. Војвода Радич је пуштен из притвора [[1398]]. године, а у [[Рат Босне и Дубровника (1403—1404)|рату краља Остоје и Дубровника 1403.]], био је уз краља, но када је извршен преврат у Босни а [[Остоја Котроманић|Остоја]] свргнут, на Радича је напао [[Сандаљ Хранић]] присвојивши његове области. Том приликом је заробљен, а о његовој смрти се не зна пуно.
| |||