Димитрије Еустатијевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 4:
Родио се у месту [[Грид]] близу града Брашова, у округу Фагараш, у Трансилванији 1730. године. Од оца протoпопа Еустатија Гридовића, пароха брашовске цркве Св. Николе у старо словенском делу Брашова - Шеји.<ref>https://www.tititudorancea.com/z/biografie_dimitrie_eustatievici_brasoveanul.htm</ref> Постоји претпоставка да је ''Гридовић'' уствари надимак, изведен по месту Гриду; јер се попа најпре среће са презименом '''Грид'''. Јер се 1743-1744. године исти прота брашовски, потписује као '''Еустатије Василијевић'''.<ref>Cercetări de lingvistică, Томови 31-3, Bukarest 1986.</ref> To je због чињенице да му је отац био брашовски такође парох (од 1684) и прота (1699-1717) Василије Грид (умро 1717). Још даљим увидом у прошлост долази се до новог презимена: Васа Грид је у ствари ''Васа Хобан''.<ref>"Rumanian Studies", 2 том, Laiden (USA) 1973.</ref> Хобан је прво био наставник у старој брашовској школи при цркви Св. Николе, па је постао православни свештеник и прота.
 
Поп Статије (Еустатије) је прво био учитељ, па рукоположен за свештеника 1721. године. Постављен је за православног свештеника у Брашову 1735. године, а затим је између 22. маја 1742. и 3. јуна 1767. године био ту и протопоп. Као "протоколар" брашовски бавио се 1736. године у Београду и Карловцима. Он је у том својству ишао 1744. године у Русију,<ref>Mircea Păcurariu: "Dicționarul teologilor români", Bukarest 2002.</ref> у Санкст-Петерсбург заједно са брашовским трговцем Георгом Хиршом, у мисији са захтевима за помоћ православцима у Трансилванији, које је поднео руској царици Елизабети Петровној. Отац Еустатије је 1749. године био посланик на српском црквено-народном сабору у Сремским Карловцима.
 
Похађао је Димитрије од 1744. до 1753. године кијевску Духовну академију.<ref>http://www.diacronia.ro/indexing/details/A20974/pdf</ref> Наводно је извесно време провео слушајући науке у Москви и Халеу у Немачкој. Вратио се у Брашов 1755. године, и за две године написао прву граматику румунског језика. Исту је завршио 1. септембра 1757. године, али она остала у рукопису следећа два века. Објављена је тек 1969. године.