Српска књижевност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Дубровачка књижевност: нови подаци и рефка |
|||
Ред 15:
За најстарије дело ренесансе у [[Дубровник]]у узимају се три [[стих]]а која је 1421. године на празној страни ''„Царинског статута“'', [[Ћирилица|ћирилицом]] записао [[Џонко Каличевић]].<ref>{{Cite book|last=Milanović|first=Aleksandar|title=Kratka istorija srpskog književnog jezika|publisher=Zavod za udžbenike i nastavna sredstva|year=2004|isbn=|location=|pages=}}</ref>
У 19. и почетком 20. века је деловао значајан покрет Срба католика у Дубровнику.<ref>{{Cite book|last=Stipčević|first=Svetlana|title=Dubrovačke studije|publisher=Zavod za udžbenike i nastavna sredstva|year=2004|isbn=86-17-11827-x|location=|pages=10}}</ref>
Сви рани историчари књижевности и издавачи уврштавају засебну дубровачку у корпус српске књижевности, попут: [[Јован Суботић|Јована Суботића]], [[Светислав Вуловић|Светислава Вуловића]], [[Стојан Новаковић|Стојана Новаковића]], [[Петар Колендић|Петра Колендића]], [[Јован Живановић|Јована Живановића]] [[Јорје Тадић|Јорја Тадића]], [[Александар Белић|Александра Белића]], [[Павле Поповић|Павла Поповића]] и [[Мирослав Пантић|Мирослава Пантића]].<ref name="интерпретације">{{Cite journal|last=Мрдежа Антонина|first=Дивна|date=2007|title=Интерпретације идентитета старих хрватских писаца|url=|journal=|volume=33|pages=|via=}}</ref>
Јефто Поповић 1827. штампа ''Осман'' [[Иван Гундулић|Ивана Гундулића]] на ћирилици а две године раније Јован Суботић у Бечу издаје антологију српске књижевности коју је поделио на старију дубровачку и новију српску.<ref name="интерпретације" />
Дубровачка књижевност је значајно утицала на Вукову реформу (употреба слова Х) као и писање Петар Његоша, Бранко Радичевић|Бранка Радичевића, Јован Илић|Јована Илића, [[Љубомир Ненадовић|Љубомира Ненадовића]] и [[Милош Црњански|Милоша Црњанског]].<ref name="интерпретације" />
== Књижевност барока и барокних тенденција ==
| |||