Козара — разлика између измена

Огромна пространства шума, многобројне косе, висови, јарци и пропланци, изобиље дивљачи, рибе и јестивог биља, љековито биље, много дрвета, силни бивци, на хиљаде извора питка воде, пружало је довољно заклона и сигурности у овим вјетровитим [[нација|многонационалним]] и [[конфесија|многоконфесионалним]], па зато увијек ризичним, просторима. Од праисторије, преко историје новог вијека, многобројних буна и погрома, из времена Турака, Аустроугара и Нијемаца, [[Петар Поповић Пеција|Петра Поповића- Пеције]] и др [[Младен Стојановић|Младена Стојановића]], националних ратова аутохтоних Муслимана и Срба, ножа хрватских [[Усташка војница|усташа]], па до најновијег времена Козари је синоним живот. У њој су збјегови и збјежишта кроз историју. Нема овдје мјеста никаквом политичком ни идеолошком разлогу. У Козару су [[Срби]] долазили „главом без обзира“ да би са домаћим Србима по њој спашавали сопствене главе. Козара је и једна од тачака у којој је извојевана побједа у ДугомДругом свјетском рату против Њемаца и домаћих [[квислинг]]а на територији тадашњнетадашње [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], потом [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ-е]] и [[СфРЈ|СФРЈ-е]]. У Козари су се дизали устанци и буне. Она је породилиште и гробница. Козара је зато митска планина.

Густа помрачина притискала је наше положаје када нам је свима застао дах. Две беле ракете синуле су изнад наших глава. Први талас нападача привукао се кроз густу траву и жбуње до наших редова. Партизани су хватани за цеви наших митраљеза пре него што су могли да опале и један метак. Појавили су се нечујно као мачке са ножевима у зубима. И тада је отпочело оно најсташнијенајстрашније што је свакоме од нас ледило крв у жилама.

Мушкарци, жене и деца са несхватљивом упорношћу насрнули на наш положај. Био је то прави пакао и чудим се како смо то издржали. ПатизаниПартизани су чак и на борна кола ишли са бомбама и пушкама. Управо као мрави су надирали.