Апатин — разлика између измена

| позивни број = 025

| регистарска ознака = -{SO}-

}}

'''Апатин''' ({{јез-нем|Abthausen}}) је градско насеље у [[општина Апатин|општини Апатин]], у [[Западнобачки управни округ|Западнобачком округу]], у [[Србија|Србији]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 17.411 становника (према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 19.320 становника).

Подручје Апатинског [[рит]]a представља подручје величине преко 5.000 [[хектар]]a који се простиру дуж леве обале Дунава, настављајући се на Моношторски рит, у шумско-мочварном појасу насталом радом реке [[Дунав]], од Апатина до моста код насеља [[Богојево]]. Заједно са Моношторским ритом чини целину Специјалног резервата природе „[[Специјални резерват природе Горње Подунавље|Горње Подунавље]]“, данас тек дела некада много веће поплавне долине Дунава. За разлику од свог „северног“ суседа, који је изградњом одбрамбеног насипа готово у целости остао одсечен од Дунава, Апатински рит. Апатински рит се својим већим делом и данас налази у поплавној зони, што га чини једним од ретких преосталих целовитих подручја на којима владају готово неизмењени хидролошки услови који су и учинили ово подручје тако биолошки разнолико. Изливајући се и повлачећи сваке године, Дунав наноси плодни муљ из кога се изнова рађа више него богат живи свет овог подручја. Читавих 3.500 хектара Апатинског рита под директним је утицајем водног режима друге највеће европске реке, бивајући периодично, најчешће у [[пролеће]], поплављено, носећи са собом велике количине отопљеног снега са планина.

[[Датотека:Gornje Podunavlje.jpg|мини|250п|л|Горње Подунавље]]

Због задржане изворности водног режима, на овом подручју су се задржала карактеристична ритска обележја, као што су последњи велики фрагменти природних ритских шума, састављених од врба, топола и храстова, као и бројни рукавци, мртваје и [[Бара|баре]], који овај рит сврставају у ред најзначајнијих мрестилишта на подручју читавог тока Дунава. Налазећи се управо наспрам Копачког рита, односно ушћа [[Драва|Драве]] у Дунав, представља јединствену и нераскидиву еколошку целину значајну за опстанак многих врста везаних за влажна станишта, понајвише [[птице|птица]] као што су [[црна рода]], [[орао белорепан]] и бројне чапље. Осим као изузетно важно поплавно подручје, Апатински рит се, најзад, издваја и као подручје на коме су се одржале неке од најлепших традиционалних вредности живота у Подунављу, попут бродотесарства и риболова. Иако не у мери у којој су се ове делатности некада одвијале, и данас је жива традиција дунавских аласа и прављења карактеристичних чамаца, тзв. „апатинаца“.

 

== Историја ==

[[Датотека:Zgrada skupštine opštine Apatin.jpg|мини|335x335px|Зграда општине Апатин]]

У северозападном делу пространих бачких равница, на левој обали [[Дунав]]a, сместио се Апатин, један од најлепших градова [[Војводина|Војводине]].

 

 

== Демографија ==

=== Етнички састав 1910 <ref>Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, I. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d., 1925., str. 67.</ref> ===

 

 

== Познате личности ==

* [[Јован Лакатош]] (*1944), орнитолог

* [[Жељко Ребрача]] (*1972), кошаркаш

* [[Zoran Mandić|Зоран М. Мандић]] (1950), песник и књижевни критичар

* [[Горан Чегар]] (1977), спортиста

* Милорад Блануша - Мицин (1949), сликар

* Милош Цетина (1950), фудбалер

* Проф. др Тихомир Вејновић (1959), гинеколог, професор Универзитета у Новом Саду

* Mара Вуковић (1972), писац

* Златко Васић (1973), писац

* [http://www.zarko.edu.rs/ Основна школа Жарко Зрењанин, Апатин]

* [https://web.archive.org/web/20100705110303/http://www.gradedu.net/ Средња грађевинска и дрвопрерађивачка стручна школа Апатин]

 

==== Географске карте ====