Игуман Макарије (Хиландарац) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 21:
Сматра се да се Макарије и раније бавио штампарским занатом у [[Венеција|Венецији]] у штампарији [[Алдо Мануцио|Алда Манузија]]. Увео је у Штампарији Црнојевића технички поступак код којег се наслови појединих поглавља режу из једног клишеа (у једном комаду). Заслужан за штампање књиге [[Октоих]] - осмогласник у [[Штампарија Црнојевића|штампарији Црнојевића]], године 1494. Ту србуљу је имала у свом поседу Богородичина црква у Сарајеву, а пише у њој да је "печатана по заповести Ђурђа Црнојевића, при митрополиту Зетском Вавили" 1493. године.<ref>"Застава", Нови Сад 1883. године</ref>
После напуштања Цетиња [[1496]]. под најездом Турака, [[Ђурађ Црнојевић]] са породицом, калуђерима и 60 коњаника креће према Будви и даље ка Млецима. Макарије одлази у Влашку и тамо поставља темеље Румунском штампарству. Тада је митрополит Влашке био Србин, Максим Бранковић, што је погодовало отварању словенске штампарије. Из овог периода најпознатија су два његова [[јеванђеље|јеванђеља]]. Једно из [[1510]], са представама, на почетку текста, црквених мелода који седе пред црквом (вероватно Трговишком). Друго је штампано у [[Трговиште (Румунија)|Трговишту]] [[1512]], са доста скромним графичким украсом.
Пред крај живота Макарије одлази на [[Света гора|Свету гору]] и ступа у братство [[манастир Хиландар|манастира Хиландар]], где се [[1526]]. помиње као игуман. Претпоставља се да је помогао и у формирању [[Манастир Хиландар|Штампарије Хиландар]]. Последња вест о њему датира из 1526-1528, када је написао један мањи географски спис. Биста Јеромонаха Макарија данас се налази у кругу Завода за израду новчаница, у саставу [[Народна банка Србије|Народне Банке Србије]], [[Београд]].
| |||