Димитрије Еустатијевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 4:
 
== Породица ==
Национални идентитет Еустатијевића још увек није расветљен, па остају контраверзе. Постоје препоставке да је породица српска (пореклом из Старе Србије), цинцарска или влашка; а да је бугарска - о томе нема никаквих факата. Мада је у брашовској Шкеји, некад било много Словена, највише Срба и Бугара, породица о којој је реч је дошла доцније. Румунско гледиште чак указује да је та за њих веома заслужна фамилија "посрбљена" (у Гридовић), а по српском иста је - "повлашена". Није утврђено где је Димитрије добро научио српски језик, јер је преводио са њега и објављивао на њему.
Димитрије је понео презиме на основу имена оца Евстатија Гридовића. Постоји претпоставка да је ''Гридовић'' уствари надимак, изведен по месту Гриду; јер се попа најпре среће са презименом '''Грид'''. Међутим 1743-1744. године исти прота брашовски, потписује се као '''Еустатије Василијевић'''.<ref>Cercetări de lingvistică, Томови 31-3, Bukarest 1986.</ref> To je због чињенице да му је отац био брашовски такође парох (од 1684) и прота (1699-1717) Василије Грид (умро 1717). Још даљим увидом у прошлост, долази се до новог презимена: Васа Грид је у ствари ''Васа Хобан''.<ref>"Rumanian Studies", 2 том, Laiden (USA) 1973.</ref> Хобан је прво био наставник у старој брашовској школи при цркви Св. Николе, па је постао православни свештеник и прота. Познат је као први румунски хронограф. Изгледа да је стари Хобан дошао из места Грида, у Брашов.
 
Димитрије је понео презиме на основу имена оца Евстатија Гридовића. Постоји претпоставка да је ''Гридовић'' уствари надимак, изведен по месту Гриду; јер се попа најпре среће са презименом '''Грид'''. Међутим 1743-1744. године исти прота брашовски, потписује се као '''Еустатије Василијевић'''.<ref>Cercetări de lingvistică, Томови 31-3, Bukarest 1986.</ref> To je због чињенице да му је отац био брашовски такође парох (од 1684) и прота (1699-1717) Василије Грид (умро 1717). Још даљим увидом у прошлост, долази се до новог презимена: Васа Грид је у ствари ''Васа Хобан''.<ref>"Rumanian Studies", 2 том, Laiden (USA) 1973.</ref> Хобан је прво био наставник у старој брашовској школи при цркви Св. Николе, па је постао православни свештеник и прота. Познат је као први румунски хронограф. Изгледа да је стари Хобан дошао из места Грида, у Брашов. Најстарији познати податак је да су још 1598. године преци Стан и Димитру Хобан дошли из Грида, у Брашов.
 
Поп Статије (од Еустатије) је прво био учитељ, па рукоположен за свештеника 1721. године. Постављен је за православног свештеника у Брашову 1735. године, а затим је између 22. маја 1742. и 3. јуна 1767. године био ту и протопоп. Као "протоколар" брашовски бавио се 1736. године у Београду и Карловцима. Он је у том својству ишао 1744. године у Русију,<ref>Mircea Păcurariu: "Dicționarul teologilor români", Bukarest 2002.</ref> у Санкст-Петерсбург заједно са брашовским трговцем Георгом Хиршом, у мисији са захтевима за помоћ православцима у Трансилванији, које је поднео руској царици Елизабети Петровној. Отац Еустатије је 1749. године био посланик на српском црквено-народном сабору у Сремским Карловцима.
 
== Биографија ==
Похађао је Димитрије након завршене основне и граматичке школе у ЧејиШкеји брашовској, похађао руску академију. Он је од 1744. до 1753. године студирао кијевску православну Духовну академију.<ref>http://www.diacronia.ro/indexing/details/A20974/pdf</ref> Наводно је извесно време провео слушајући на руском и немачком, науке у Москви и Халеу у Немачкој. Вратио се у Брашов 1755. године, и за две године написао прву граматику румунског језика. Исту је завршио 1. септембра 1757. године, али она остала у рукопису следећа два века. Објављена је тек 1969. године.
 
Предавао је неколико година граматику у школи у ЧејиШкеји, коју је и сам похађао раније. Био је затим 1762-1785. године секретар митрополије Трансливанијске, када су три српска митрополита, столовала у Рашинарима, у другој половини 18. века. Затим је између 1786-1795. године био директор свих православних вероисповедних школа у Трансилванији.
 
Бавио се књижевним и педагошким радом и превођењем. Саставио је неколико уџбеника за румунске школе. Био је полиглота, поред српског знао је добро руски, румунски, грчки, немачки језик.Преводио је књиге са руског и српског на румунски језик. Објавио је 1789. године у Сибињу, дело "Мали катихизис", на српском, румунском и немачком језику.