Битка на Челопеку — разлика између измена

[[Битка на Табановцу|Пораз српске чете на Табанавцу]] 1. априла 1905. довео је Српску четничку организацију у западном Повардарју у велику неприлику. У Порече и на Бабуну није стигло нужно појачање и горски штаб који би командовао тамошњим четама. Војвода [[Саватије Милошевић]] одлучио се да замени свој посао организатора са војводским и да поведе чету у западно Повардарје. Њему и његовој чети се придружио и [[[Лазар Кујунџић]], дотадашњи српски учитељ у [[Кичево|Кичеву]], који је кратко пре тога био приморан да се одметне. У тренутку када је прешла чета Саватија и Лазара, одређена за [[Порече]] и кичевски крај, српско-тусрску границу прешле су и чете [[Чича Павле Младеновић|Чича Павла Младеновића]] за кумановски, [[Ђорђе Ристић Скопљанче|Ђорђа Скопљанчета]] за кумановски крај и [[Доксим Михаиловић|Доксима Михаиловића]] за Малу Реку. Поред ових чета, границу је прешла и велика скупина официра и подофицира крагујевачкког и београдског гарнизона, који су требали да попуне горске штабове у оба Повардарја. Официре и подофицире су водили

На Велики петак 28. априла у село Дубочицу стигле су две велике чете, крагујевачка и београдска. Њих је дочекао шеф Горског штаба са Козјака, [[Илија Јовановић]]. Уз њега су са својим четама били и [[Лазар Кујунџић]], чича [[Чича Павле Младеновић|Павле Младеновић]] и његов помоћник [[Љубомир Јездић]]. Крагујавчку чету предводио је капетан [[Борко Паштровић]], а у њој су били потпоручници [[Војин Поповић]], [[Душан Јездић]], [[Петар Тодоровић]] и [[Душан Путниковић]]. На челу београдске чете био је [[Аксентије Бацетовић|Бацета]]. У њој су били Саватије Милошевић, поручник [[Јанићије Мићић]], [[Богдан Хајнц]] и [[Војислав Танкосић]], потпоручник [[Бранивој Јовановић]], подофицири Јовић, Новица Леовац, Радош Васиљевић, Трајко и Радивоје Илић. У београдској чети била су и четворица студената, [[Милан Гавриловић]], [[Илија Шуменковић]], [[Душан Димитријевић]], [[Миомир Миленовић]].