Манастир Рујан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0
Нема описа измене
Ред 19:
 
== Прошлост и значај ==
Богати манастирски поседи и приходи од "бање"<ref>"Гласник Српског географског друштва", Београд 7-8/1922.</ref> су довели до тога да он доживи процват. Та манастирска бања звала се "Биоштанска Бања". Манастир има посебан значај за [[Српска култура|срспку културу]]. У њему је настала и радила [[Штампарија манастира Рујно|прва штампарија]] у [[Историја Србије у средњем веку|СредњевековнојСредњовековној Србији]]. Монах Теодосије, је [[1536]]. и [[1537]]. године, штампао чувено '''Рујанско Четворојеванђеље''', у импровизованој техници, у дуборезу израђеним словима. Међутим, [[Селџуци|Турци]] су убрзо открили штампарију, спалили је, а манастир уништили. Преживели монаси су пребегли у [[Манастир Рача|манастир Рачу]].<ref>{{Cite web |url=http://www.manastiri.rs/eparhije/zicka/rujan/rujan.html |title=rujan{{Ботовски наслов}} |access-date=31. 01. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141124070827/http://www.manastiri.rs/eparhije/zicka/rujan/rujan.html |archive-date=24. 11. 2014 |url-status=dead }}</ref> Постоји и претпоставка да је манастир пострадао и 1608. године.<ref>"Гласник Српског географског друштва", Београд 1974.</ref> Манастир су Срби масовно походили до Кочине крајине (1788) да би од тад запустео. Земљиште су присвојили Турци из Биошћа. До 1856. године срез се звао по њему Рујански, као и претходно кнежина тог имена.<ref>"Београдске новине", Београд 1918.</ref>
 
По једном запису из [[1857]]. године, од манастирске цркве је остао само камен часне трпезе, а стубови однесени и узидани у зграду медресе (муслиманске средње школе) у Ужицу. По изградњи бране „Врутци” на Ђетињи [[1980]]. године, манастир је потопљен након формирања вештачког језера [[Врутци (језеро)|Врутци]].