Димитрије Еустатијевић — разлика између измена

Димитрије је понео презиме на основу имена оца Евстатија Гридовића. Постоји претпоставка да је ''Гридовић'' уствари надимак, изведен по месту Гриду; јер се попа најпре среће са презименом '''Грид'''. Међутим 1743-1744. године исти прота брашовски, потписује се као '''Еустатије Василијевић'''.<ref>Cercetări de lingvistică, Томови 31-3, Bukarest 1986.</ref> To je због чињенице да му је отац био брашовски такође парох (од 1684) и прота (1699-1717) Василије Грид (умро 1717). Још даљим увидом у прошлост, долази се до новог презимена: Васа Грид је у ствари ''Васа Хобан''.<ref>"Rumanian Studies", 2 том, Laiden (USA) 1973.</ref> Хобан је прво био наставник у старој брашовској школи при цркви Св. Николе, па је постао православни свештеник и прота. Познат је као први румунски хронограф. Изгледа да је стари Хобан имао везе са местом Гридом, које се налази северно од Брашова. Најстарији познати податак је да су још 1598. године преци Стан и Димитру Хобан дошли из Грида, у Брашов.

 

 

Поп Статије (изведено од Еустатије) је прво био учитељ, па рукоположен за свештеника 1721. године. Постављен је за православног свештеника у Брашову 1735. године, а затим је између 22. маја 1742. и 3. јуна 1767. године био ту и протопоп. У то време тамошњим православцима је претило насилно превођење у унију; као малобројнији остали су окупљени брашовски православци око две преостале православна цркве: Успења Пресвете Богородице и Св. Николе (у Шкеји). Као "протоколар" брашовски бавио се 1736. године у Београду и Карловцима, a 1737. у Бечу. Брашовска делегација је преходно у писму молила митрополита београдског [[Вићентије Јовановић|Вићентија Јовановића]] "да их прими под своју директну јурисдикцију"<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 30. новембар 1905.</ref> јер им је претила опасност о насилног превођења у унију. Митрополит Јовановић је у фдругој половини 1735. године послао свог изасланика епископа крушедолског [[Никанор Мелентијевић|Никанора Мелентијевића]], да уреди православни клир у Брашови и околини (Берсеју). Еустатије је у том својству и намери ишао и 1744. године у Русију,<ref>Mircea Păcurariu: "Dicționarul teologilor români", Bukarest 2002.</ref> у Санкст-Петерсбург заједно са брашовским трговцем Георгом Хиршом, у мисији са захтевима за помоћ православцима у Трансилванији, које је поднео руској царици Елизабети Петровној. Отац Еустатије је 1749. године био посланик на српском црквено-народном сабору у Сремским Карловцима.