Епископ арадски Герасим — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Епископ Герасим''' (световно '''Гаврил Рац'''<ref name=Sava>{{cite book |author = [[Сава Вуковић]] |date= 1996 |title= Српски јерарси од деветог до двадесетог века |url= |location= |publisher= Евро: Београд, Унирекс: Подгорица, Каленић: Крагујевац |page= 128 |isbn= }}</ref>
== Биографија ==
Родио се 1793. године у месту [[Роит (Бихор)|Роит]], у Бихарској жупанији. Иако има презиме "Рац" (што значи Србин) сматрали су га савременици Влахом<ref>Сава Поповић Текелија: "Описаније живота", страница 267, Нови Сад 1966.</ref><ref>Вера Милосављевић: "Сава Текелија и српска мисао", страница 71, Београд 1998.</ref>, јер је са братом Јованом (липовским протом): ''Србе мрзео и гонио на сваком кораку''.<ref>"Гласник Историјског друштва у Новом Саду", пета књига, 102. страница, Нови Сад 1932.</ref> Школовао се у Орадији, Темишвару, Сремским Карловцима у Бечу.
Пре ступања на владичански трон био је православни свештеник.<ref>"Летопис Матице српске", Нови Сад 1936.</ref> Био је 1828. године протопрезвитер Пештески(?) и "врховни" професор Клерикалне школе у Араду.<ref>"Банатски алманах", Темишвар 1828.</ref> Његов рођени брат Јован био је прота у Липову. Постриженик је фрушкогорског [[Манастир Раковац|манастира Раковца]]<ref>https://www.carsa.rs/jedan-zapis-vladike-save-vukovica-o-smrti-i-sahrani-mitropolita-stefana-stratimirovica-slaveno-serpskago-i-vlaskog-naroda/{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>.
3. фебруара 1835. године је изабран године за [[Арадска епархија|епископа Арадског]] Као болестан дао је оставку, и на његово место је дошао администратор викар, архимандрит Патрикије Попескул. По другом извору, владика је умро 1850. године,<ref>"Записник арадског Опшћества српског", Арад 1847-1851.</ref><ref name=Sava/> а столица епископска је попуњена 1852. године. По једном извору, борио се Герасим као православни владика против увођења уније у својој епархији коју је наметао унијатски епископ Самуил Вулкан. Биће да је то било раније. Јер је са друге стране [[Сава Текелија]] је сматрао Раца за "унијата", и као таквог опасног за српски народ. Жалио се Текелија да Власи уводе свој језик у српске цркве, избацују српске књиге и раде на [[Румунизација|повлашивању]] - искорењивању Срба.<ref>Сава Текелија: "Описаније живота мога", Београд 1989.</ref> Он је заиста подржавао Влахе током њиховог преотимања епархије, због чега се замерио Србима. Дао је владика да се конзисторијални печет испише на влашком, уместо на српском језику. Мада је то била царска привилегија додељена Србима. Успео је тек 1847. године да у саборном арадском храму Св. Јована Крститеља уведе влашки литургијски језик.<ref>"Темишварски зборник", Нови Сад 4/2006.</ref> Зато још када је обављана његова инаугурација за епископа "арадског, великоварадинског и јенопољског" Срби Арађани су свечаност бојкотовали. Штитио је непопуларног (неморалног) свештеника Текелијине цркве, Србина поп Нићифора Атанацковића. Атанацковић који је такође био наклоњен унији, претходно је поводом његовог устоличења, објавио оду владици Рацу објављену 1835. године у Будиму.<ref>Нићифор Атанацковић: "Стихословие на ден...", Будим 1835.</ref>
| |||