Историја Срба — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0 |
Нема описа измене |
||
Ред 499:
{{Главни чланак|Устав Југославије из 1974. године}}'''[[Устав]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]]''', донет [[фебруар]]а [[1974]]. године, извршио је значајне промене у државном и друштвено-економском уређењу земље. Иако се нови устав у већој мери бавио кодификовањем друштвено-економског система према крајњим дометима теорије самоуправног социјализма, највише контроверзи и историјских последица проистекло је из одредби Устава о државном устројству СФРЈ, које су касније коришћене као правни темељ за процес распада СФРЈ и различито тумачене од стране зараћених страна током оружаних сукоба на простору бивше СФРЈ. Устав СФРЈ је тадашњим југословенским републикама (а посебно покрајинама унутар [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] - [[Војводина|Војводини]] и [[Косово и Метохија|Косову]]) дао широка права и овлашћења. Покрајине су чак добиле право вета на одлуке које би доносила Србија. Устав је прогласио југословенског председника, [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], за доживотног председника државе. Овим уставом је извршена фактичка конефедерализација земље. Највише примедби на државно уређење по Уставу из 1974. имала је [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]], што је било најприродније имајући у виду њену територијалну структуру. У почетку, тражило се од савезних власти да убеде покрајине да исправно интерпретирају Устав, по којем је Србија ипак била суверена република са одговарајућим степеном аутономије за своје покрајине. Међутим, након Кардељеве ([[1979]]) и Титове смрти ([[1980]]) све теже је било арбитрирати у споровима између република и покрајина. Средином [[1980-е|1980-их]], српско руководство је све гласније тражило промену Устава, а не више само исправну интерпретацију. Почетком [[1987]], захваљујући настојањима српског руководства, Председништво СФРЈ иницирало је усвајање више од 130 амандмана. Међутим, нешто касније дошло је и до обрачуна унутар српског руководства. На [[Осма седница ЦК СКС|Осмој седници ЦК СК Србије]], септембра 1987. године, победила је струја [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] која је енергично и оштро захтевала раскид са Уставом из '74. Тако је крајем [[1988]]. дошло до смене комплетних руководстава у обе покрајине, а у пролеће [[1989]]. године усвојени су амандмани на Устав Србије, који су знатно сузили овлашћења и права покрајина. Коначан раскид са уставним решењима из '74. Србија је завршила септембра [[1990]]. године, када је добила потпуно нови Устав.
== Распад СФРЈ и
{{Главни чланак|Распад Југославије}}'''Распад Југославије''' настао је као резултат низа политичких немира и сукоба током почетка [[1990е|деведесетих година]] [[20. век|20. вијека]]. Након периода политичких криза [[1980е|осамдесетих година]], дошло је до распада [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], а неријешена питања изазвала су [[Југословенски ратови|међуетничке сукобе]]. Ратна дешавања су се првенствено одвијала у СР Хрватској(федералној јединици СР Хрватској) и СР Босни и Херцеговини.
Ред 526:
Године 1996. било је око 435.346 етнички српских избјеглица из Федерације Босне и Херцеговине у Републици Српској, док је још 197.925 отишло у Србију.<ref>{{Cite web|url=http://www.respiratio.info/index.php/sr/?option=com_content&view=article&id=61|title=Respiratio - Medical Journal|last=Super User|website=www.respiratio.info|language=en-gb|access-date=18. 05. 2019.}}</ref> Према подацима Комесаријата за избјеглице Србије, до 1995. године у Србији је смештено 266.000 избеглица из Босне и Херцеговине, а укупно 70.000 избеглица вратило се у земљу свог порекла. Након југословенских ратова, Србија је постала домовина највећем броју избеглица (међу којима су били и босански Срби) и расељених лица у Европи.<sup>[[Срби у Босни и Херцеговини#cite note-35|[35]]][[Срби у Босни и Херцеговини#cite note-36|[36]]][[Срби у Босни и Херцеговини#cite note-37|[37]]]</sup> Срби су масовно протјерани из главног града Сарајева почетком 1996. године.
=== НАТО агресија на Србију и СРЈ ===▼
{{Главни чланак|НАТО агресија на СР Југославију}}▼
Oружана побуна сепаратиста Албанаца на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] довела је до употребе силе [[СРЈ]] и [[Република Србија (1990—2006)|Србије]].{{sfn|Логос|2019|p=302 са напоменама 1558 и 1560. „Повећано насиље УЧК према полицији и цивилима који су били ослонац власти Србије и СРЈ било је права оружана побуна која је рушила легалну државну власт, а стварала је општу несигурност за становништво“}} Тако је [[1998]]. на Косову почео прави [[грађански рат]] у коме су [[Војска Југославије]] и [[Министарство унутрашњих послова Републике Србије|полиција Србије]], потиснули су албанске сепаратисте окупљене у такозваној [[ОВК]].{{sfn|Логос|2019|p=304-307}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[НАТО]] и [[Европска унија|ЕУ]] су оптужиле Србију за ратне злочине, етничко чишћење и хуманитарну катастрофу.{{sfn|Логос|2019|p=306-308}} Противно вољи Савета Безбедности [[УН]],{{sfn|Логос|2019|p=308-309}} НАТО је од [[24. март]]а до [[10. јун]]а [[1999]]. године бомбардовао [[СРЈ|Југославију]],{{sfn|Логос|2019|p=316, 332}} Напад НАТО-а био је супротан међународном праву, а то бомбардовање представљало је формално-правно међународну агресију на СРЈ. У том нападу према мањим проценама убијено је око 1.300 душа у СРЈ, а према већим убијено је око 3.500 душа, истовремено процењује се да је рањено више од 12.000 лица.{{sfn|Логос|2019|p=332}} Према неким проценама СРЈ је претрпела штету од око 30 милијарди долара{{sfn|Логос|2019|p=333}} Тако је
== Србија и Црна Гора ==
{{Главни чланак|Савезна Република Југославија}}Савезна Република Југославија се 2003. године трансформише у државну заједницу Србија и Црна Гора. Србија и Црна Гора није била јединствена држава, већ заједница две државе, која је организационо била нешто више од конфедерације. Обе државе чланице су у унутрашњој политици задржале високи степен самосталности и функционасале су као савез две државе, док су у спољној политици наступале као једна држава. Оваква заједница се показала нефункционалном и престала је да постоји пошто су грађани [[Црна Гора|Црне Горе]] на [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|референдуму]] [[21. мај]]а [[2006]]. године изабрали независност те државе. Тиме је и Република Србија постала независна држава. [[Народна скупштина Републике Србије|Народна Скупштина Републике Србије]] је на седници у Београду [[5. јун]]а 2006. године констатовала независност Републике Србије.
▲=== НАТО агресија ===
▲{{Главни чланак|НАТО агресија на СР Југославију}}
▲Oружана побуна сепаратиста Албанаца на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] довела је до употребе силе [[СРЈ]] и [[Република Србија (1990—2006)|Србије]].{{sfn|Логос|2019|p=302 са напоменама 1558 и 1560. „Повећано насиље УЧК према полицији и цивилима који су били ослонац власти Србије и СРЈ било је права оружана побуна која је рушила легалну државну власт, а стварала је општу несигурност за становништво“}} Тако је [[1998]]. на Косову почео прави [[грађански рат]] у коме су [[Војска Југославије]] и [[Министарство унутрашњих послова Републике Србије|полиција Србије]], потиснули су албанске сепаратисте окупљене у такозваној [[ОВК]].{{sfn|Логос|2019|p=304-307}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[НАТО]] и [[Европска унија|ЕУ]] су оптужиле Србију за ратне злочине, етничко чишћење и хуманитарну катастрофу.{{sfn|Логос|2019|p=306-308}} Противно вољи Савета Безбедности [[УН]],{{sfn|Логос|2019|p=308-309}} НАТО је од [[24. март]]а до [[10. јун]]а [[1999]]. године бомбардовао [[СРЈ|Југославију]],{{sfn|Логос|2019|p=316, 332}} Напад НАТО-а био је супротан међународном праву, а то бомбардовање представљало је формално-правно међународну агресију на СРЈ. У том нападу према мањим проценама убијено је око 1.300 душа у СРЈ, а према већим убијено је око 3.500 душа, истовремено процењује се да је рањено више од 12.000 лица.{{sfn|Логос|2019|p=332}} Тако је НАТО приморао југословенске власти да повуку војне и полицијске снаге са Косова и Метохије и да препусте управу над Косовом и Метохијом [[Организација уједињених нација|Уједињеним нацијама]] и војним снагама НАТО пакта.
== Етногенеза ==
| |||