Родбина — разлика између измена

'''Родбина''' ([[старословенски језик|старословенски]]: ''-{родъ}-'', [[индоевропски језик|индоевропски]]: ''уородх'' – расти„расти“, ницати„ницати“) назив за све особе које потичу од заједничког [[предак|претка]] – међусобно у крвној вези. [[Својта|''Својту'']] чине особе које су дошле у међусобну везу женидбом. Женина и мужева родбина је [[тазбина|''тазбина'']]. Родбину чине [[рођак|рођаци]]. <ref name="Козара">Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Лексикографски завод, Загреб, 1962.г.</ref>

Не постоји и није могућа прецизна дефиниција шта је и ко је род. Друштвена структура и схватања унутар заједница одређују границе које подразумијевају родбинску припадност. Сродству по крви еквипарира веза настала грађанским актом усвојења (посинити, покћерити) , неким вјерским или народним боичајем ([[кумство]], [[побратимство]]), дојењем туђег дјетета (мајка по млијеку) итд. Осјећај родбинске повезаности у неким заједницама је врло јак. Он сеже даље од родбине у правом смислу те ријечи (гдје се по памћењу може реконструисати пријекло од заједничког претка) и прелази на читаво братство, племе и сл. (Ову повезаност код Срба идентификује и овјерава више – мање успјешно, заједничка [[слава]] одређене групе људи). У патријахалним системима истичу се права и обавезе очевих рођака, а у матријахалним системима мајчиних рођака (нарочито ујака). У генитилном уређењу чланови рода везани су највише економском нуждом. Настанком класног друштва, родовско се уређење распада, али се његово некадашње постојање још назире у родбинским називима (род „по дебелој крви“ , очев род, и род „по танкој крви“, род са мајчине стране). На патријахалном принципу темеље се и наше задруге. Њеним распадом на индивидуалне инокосне породице (отац, мајка, дјеца) знатно је ослабљен осјећај родбинске повезаности. Код нас, као и код већине евро-азијских народа постоји велики број назива за родбину и својту. За ближа кољена називи су стриц, ујак, а за даља описни називи (нпр. жена брата моје свекрве). Код других народа постоји врло издиференциран рјечник родбинских веза и назива. Рецимо код Кинеза постоји посебан назив и посебне норме понашања за млађег и старијег брата, за тетку по оцу и тетку по мајци, у Бантубанту језику за мајчину млађу и старију сестру итд. Опет код неких народа, као рецимо у [[Океанија|Океанији]] ових назива има много мање него код нас. Мајком се називају и тетке па чак и друге жене из племена које припадају мајчиној генерацији; слично вриједи и за баку, кћер и унуку. Постоје и називи од миља остали још од прасловенства као што су: брацо, брале, бураз, сеја, сека итд. <ref name="Козара" />

[[Мајка]], [[отац]], [[српски сроднички односићерка|кћер]], [[син]], [[брат]], [[сестра]].

* НаврндједНаврдјед – бијеле челе