|
== Рат 1991. и новије доба ==
[[Датотека:Православна црква у Вуковару 01.jpg|деснолево|мини|250п|Улаз у цркву.]]
[[Датотека: Srpski_dom_VukovarSrpskidom-vukovar.jpg |лево|мини| десно|[[Српски Дом у Вуковару|Српски дом у средишту Вуковараграда]].]] ▼
У последњем рату [[1991]]. црква је претрпела тешка разарања када је у унутрашњости цркве неколико припадника Збора Народне гарде, у ноћи између 18. и 19. септембра 1991. поставило и активирало експлозив што је изазвало тешка оштећења унутрашњости, горњег дела звоника, кровне конструкције и свода цркве. Унутрашњост цркве је потпуно демолирана и изгорела.<ref name="automatski generisano2" /> На срећу, успело се пре рушења спасити иконе са иконостаса, на молбу епископа Лукијана иконе са иконастаса цркве Светог Николе скинуте су како би се спасле од рата и пренесене у [[Нови Сад]] те тако остале сачуване. Обнова спољашњости завршена је [[2012]]. а атеље "Станишић" је по оригиналним нацртима израдио нове витражне прозоре са ликовима светитеља који поново красе цркву Светог Николе. Оригинални иконе са иконостаса цркве које су сачуване и рестаурисане, и даље се налазе у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе АП Војводине у Новом Саду те се чека њихов повраћај у Вуковар. Дуборезни барокни иконостас, идентичан оном пострадалом, тренутно је у изради.
У склопу цркве је и седиште Српске православне црквене општине Вуковар. Прву парохију Намесништва вуковарског Храм Светог Николаја води протојереј-ставрофор Саша Кузмановић. Богослужења су се обављала у згради Српског Дома до 2013. године. У истој згради некада је била прва српска школа у Вуковару. У Српском дому чувају се црквене књиге, углавном руске, те стари уредски списи од 1732. г. па надаље. Храм [[Свети Никола|Светог Николе]] једна је од најзначајнијих и најстаријих [[Барок|барокних]] грађевина српског народа северно од реке [[Сава|Саве]]<ref name="automatski generisano1" />, њена обнова у потпуности ће оживети духовни живот православних [[Срба]] на овом подручју.<ref>Представљање радова са обнове иконостаса православних цркава Хрватске (Даља, Вуковара, Опатовца, Скрадина, Брањине, Боботе и Копривне, галерија Матице српске, Нови Сад, 23.јануар 2012.</ref>
== Српски Дом ==
Почетком 20. века долази се на идеју изградње Српског дома у граду [[Вуковар]]у за културне и верске потребе српске заједнице у граду на Дунаву. Вуковарски Срби дају прилоге за изградњу зграде Српског дома у средишту града одмах до Саборне цркве Светог Николе.
Првобитна зграда подигнута је [[1733]]. године за православну српско-рускословенску школу коју је основао Тимофеј Левандовски. Ова зграда изгореела је у пожару [[1822]]. године. На истом месту гради се нови барокни објекат. С обзиром да су у њој били смеештени и српско пеевачко друштво "Јавор" и Српска женска добротворна задруга, зграда постаје мала и приступа се градњи нове зграде, која постоји и данас. Иницијативу је дао 31. новембра 1903. године вуковарски адвокат др. Светислав Новак, након чега је формиран Одбор за изградњу од 40 угледних Срба, грађана града Вуковара. За председника одбора био је изабран вуковарски адвокат др Александар Пеичић. Зграда је изграђена [[1904]]. године прилозима угледних вуковарских Срба (велепоседник Радивој Пауновић, Јован Баић, Васа Михаиловић и др.) као и уделима тадашњих српских институција у граду (Српска штедионица, Српска кредитна банка, Српска женска добротворна задруга, српско певачко друштво "Јавор", Српска занатлијска задруга и др), укупно је прикупљено 18.350 круна.
▲[[Датотека:Srpski_dom_Vukovar.jpg|лево|мини|Српски Дом у средишту Вуковара.]]
Зграда је посвећена 27. јануара [[1905]]. године на [[Свети Сава|Светог Саву]]. Зграду су за своје потребе користили: српска пјевачко друштво "Јавор" које је располагало богатом музичком библиотеком, Српска женска добротворна задруга, српско просвјетно и привредно удружење "Посестрима" и Српска православна црквена општина. Од 1904. до 1919. године у згради је радила српска школа. У згради су обележавани важни национални и вјерски празници, одржаване светосавске бесједе, академије, добротворне забаве и дружења. Током Другог светског рата зграда је претворена у немачку Команду града Вуковара, док је од стране државних органа Независне Државе Хрватске имовина конфискована и отуђена. Зграда "Српског дома" после Другог светског рата је национализирана од стране комуниста 1947. године и кориштена је у друге сврхе. Са прочеља зграде уклоњен је ћирилични натпис "Српски дом".
Српски Дом тешко је оштећен у последњем рату [[1991]]. године и због нерешених власничких односа између града и Српске православне цркве, те чињенице да је објекат још пре рата под непознатим околностима укњижен на градску фирму Велепромет, Српски Дом један је од свега неколико преосталих необновљених грађевина у граду Вуковару.
Како није било другог решења, ”Српско Народно Вијеће” из Загреба уплатило је око одва милиона куна средстава Владе Републике Србије, те је 30. марта [[2017]]. у Вуковару потписан купопродајни уговор за откуп Српског Дома који представља први корак у обнови овог за културни , друштвени и верски живот српске заједнице града Вуковара веома значајног објекта. Након што је влада Републике Србије издвојила милион евра за обнову Српског дома у Вуковару, почели су припремни радови на том објекту који је у подједнаком власништву Заједничког вијећа општина, Српског народног вијећа и Српске православне црквене општине Вуковар.
Планирана је обнова постојеће зграде те градња нове у дворишту с мултифункционалном великом двораном за одржавање различитих манифестација, као и подрумским просторијама. У постојећој згради постојаће канцеларије за свештенике, а преостали простор користиће српски народ са ширег подручја града Вуковара.
== Види још ==
|
