Свети Василије Острошки — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 34:
Погоршање прилика у манастиру, нарочито због унијатских притисака из [[Дубровник|Дубровачке]] [[Надбискупија|надбискупије]] и самовоље турских власти и жеља за дубљим подвигом одводе га као архимандрита у [[Пећка патријаршија|Пећку Патријаршију]] и, по благослову патријарха Пајсија Јањевца, даље на [[Света гора|Свету Гору]], а затим у Влашку и [[Украјина|Украјину]]. Отуда се враћа са даровима тамошњих владара страдалном народу у Херцеговини. Године [[1638]]. [[архимандрит]] Василије је рукоположен у [[Пећ]]и одлуком [[Свети синод|Светог синода]] за [[митрополит]]а херцеговачког, са обновљеном светосавском титулом - митрополит Захумски. Касније ће додати и титулу и Скендеријски. Кнез Лука Владиславић (отац [[Сава Владиславић|Саве Владиславића]]) га је пратио на пут у Пећ и назад, када је Острог богато даривао. <ref>{{Cite book|last=Милаш |first=Никодим |authorlink= |title=Свети Василије острошки, pp. 24.|year=|url=https://www.zapadnisrbi.com/images/PDF/Nikodim-Milas-Sveti-Vasilije-Ostroski.pdf |publisher=|location=|id=}}</ref> Његов живот био је у сталној опасности од Турака. Био је прогањан и клеветан и од милитантних римокатоличких мисионара и прелата. Био је свргаван са митрополитског престола у Требињу од стране лажног епископа унијате Саватија [[1641]]. године. Излаган је бахатостима племенских кнезова и непослушних ускочких четовођа. Ипак, стизао је где год су га водили задаци његове архиепископске службе, од [[Мостар]]а, Требиња, [[Билећа|Билеће]] и [[Херцег Нови|Херцег Новог]] до [[Пљевља|Пљеваља]], [[Манастир Морача|Мораче]], [[Оногошт]]а и [[Бјелопавлићи|Бјелопавлића]].
 
Као [[архијереј]] живео је у манастиру Тврдош и одатле утврђивао у [[Православље|православљу]] своје вернике, чувајући их од турских свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у [[манастир Острог]] где је наставио свој строги подвижнички живот. Последњих 15 година свог живота провео је у печинској испосници у Горњем Острогу.
 
Умро је [[1671]]. године. Његове [[мошти]] и његов [[гробље|гроб]] чувају се у манастиру у Острогу до данашњег дана. У њихову моћ исцељења и утехе верују подједнако и хришћани и [[муслимани]]. У [[Манастир Острог|Острогу]] се сваке године на Тројичине дане одржава велики Народни сабор. [[Манастир Светог Василија Острошког]] му је посвећен.