Историја Срба — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 503:
 
=== Стварање Савезне Републике Југославије ===
 
{{Главни чланак|Савезна Република Југославија}}
Када је дошло до [[Распад Југославије|распада СФРЈ]], представници [[Србија|Србије]] и Црне Горе су се договорили да те две републике очувају заједничку државу. [[27. април]]а [[1992]]. године, у [[Београд]]у преостали чланови [[Скупштина СФРЈ| Савезног већа Скупштине СФРЈ]], у којој су били посланици из Србије и Црне Горе, прогласили прогласили су [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]] и [[Устав Савезне Републике Југославије]].{{sfn|Логос|2019|p=166-167}}
 
Када је дошло до [[Распад Југославије|распада СФРЈ]], представници [[Србија|Србије]] и Црне Горе су се договорили да те две републике очувају заједничку државу. [[27. април]]а [[1992]]. године, у [[Београд]]у преостали чланови [[Скупштина СФРЈ| Савезног већа Скупштине СФРЈ]], у којој су били посланици из Србије и Црне Горе, прогласили прогласили су [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]] и [[Устав Савезне Републике Југославије]].{{sfn|Логос|2019|p=166-167}}
 
Убрзо после проглашења СРЈ се суочила са великим тешкоћама. На почетку [[Рат у Босни и Херцеговини|грађанског рата у БиХ]] у Сарајеву један инцидент у коме је погинуло 16 лица довео је до осуде СРЈ у [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савету Безбедности УН]]. Резолуцијом 757 [[30. мај]]а [[1992]]. године, Савет безбедности [[Организација уједињених нација|УН]] увео је потпуни [[ембарго]] на размену са СРЈ, која је кажњена као главни кривац за грађански рат у [[Босна и Херцеговина|БиХ]].{{sfn|Логос|2019|p=174-175 са напоменом 723. Од свих држава у свету Резолуција 757 тражила је да прекину економску размену са СРЈ, а да на поштовање те забране приморају све своје грађане. Забрањен је саобраћај бродовима и авионима са СРЈ. Казна није примењивана само на економску и политичку сарадњу, него и на научну и културну сарадњу чланица УН са СРЈ. Резолуција је одредила и да се спречи учешће тимова и појединаца који представљају СРЈ у спортским догађајима. Резолуција 757 тражила је смањење нивоа дипломатских веза свих чланица УН са СРЈ}} Због [[Санкције СР Југославији|Резолуције 757]] СРЈ је трпела велике штете,{{sfn|Логос|2019|p=181-182}} а у њој су склониште нашле и стотине хиљада Срба из ратом захваћених подручја.{{sfn|Логос|2019|p=269}}
Линија 539 ⟶ 537:
=== НАТО агресија на Србију и СРЈ ===
{{Главни чланак|НАТО агресија на СР Југославију}}
Oружана побуна сепаратиста Албанаца на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] довела је до употребе силе [[СРЈ]] и [[Република Србија (1990—2006)|Србије]].{{sfn|Логос|2019|p=302 са напоменама 1558 и 1560. „Повећано насиље УЧК према полицији и цивилима који су били ослонац власти Србије и СРЈ било је права оружана побуна која је рушила легалну државну власт, а стварала је општу несигурност за становништво“}} Тако је [[1998]]. на Косову почео прави [[грађански рат]] у коме су [[Војска Југославије]] и [[Министарство унутрашњих послова Републике Србије|полиција Србије]], потиснули су албанске сепаратисте окупљене у такозваној [[ОВК]].{{sfn|Логос|2019|p=304-307}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[НАТО]] и [[Европска унија|ЕУ]] су оптужиле Србију за ратне злочине, етничко чишћење и хуманитарну катастрофу.{{sfn|Логос|2019|p=306-308}} Противно вољи Савета Безбедности [[УН]],{{sfn|Логос|2019|p=308-309}} НАТО је од [[24. март]]а до [[10. јун]]а [[1999]]. године бомбардовао [[СРЈ|Југославију]],{{sfn|Логос|2019|p=316, 332}} Напад НАТО-а био је супротан међународном праву, а то бомбардовање представљало је формално-правно међународну агресију на СРЈ. У том нападу према мањим проценама убијено је око 1.300 душа у СРЈ, а према већим убијено је око 3.500 душа, истовремено процењује се да је рањено више од 12.000 лица.{{sfn|Логос|2019|p=332}} Према неким проценама СРЈ је претрпела штету од око 30 милијарди долара{{sfn|Логос|2019|p=333}} Тако је значајно уназађена. [[Војно-технички споразум у Куманову|Војно-техничким споразумом]], који је потписан у [[Куманово|Куманову]] 9. јуна 1999. године, СРЈ је пристала да се Војска Југославије и Министарство унутрашњих послова Србије повуку са Косова.{{sfn|Логос|2019|p=331, 335}} Тај споразум је био основа Резолуције 1244 СБ [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]], која је усвојена 10.6.1999. године, а према њој Косово је дато на управу [[Привремена административна мисија Уједињених нација на Косову|УН]] и војним снагама [[КФОР]]-а, у чијој основи су биле јединице НАТО-а.{{sfn|Логос|2019|p=331-332}} Рат је формално престао, али са КФОР-ом су долазили и припадници ОВК, а део њих је наставио да води грађански рат против Срба 1999. и 2000. године.{{sfn|Логос|2019|p=335-338}} Процењује се да је убијено око 13.500 лица од .1.1998. до 31.12.2000. у рату и етничким сукобима за власт на Косову и Метохији. Према неким проценама за Војском Југославије и полицијом Србије са Космета у Србију у јуну, јулу и августу 1999. године избегло је до 200.000 Срба и око 50.000 других неалбанаца.{{sfn|Логос|2019|p=338}}
 
== Срби на почетку 21. века ==
=== Распад СРЈ ===
=={{Главни чланак|Србија и Црна Гора ==}}
САД и Европска унија су наставили да воде политику кажњавања Србији, али и помагања противника [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] до његовог пораза на изборима 24. септембра [[2000]]. године.{{sfn|Логос|2019|p=352, 354-355, 559}} После престанка економског кажњавања, Србија је бележила значајан привредни раст од 2001. до 2008.{{sfn|Логос|2019|p=373, 375. Бруто друштвени производ повећан је за приближно 5 пута са око 11,81 милијарди $ на 50,946 милијарди $}}
Ипак, и после промене носилаца власти у Србији, у Црној Гори и на Космету настављен је процес одвајања од Србије.{{sfn|Логос|2019|p=360-361}} Вођени Милом Ђукановићем представници Црне Горе су приморали представнике Србије да се Савезна Република Југославија преуреди, 4. фебруара [[2003]]. у савезну државу која је названа „Србија и Црна Гора” (СЦГ).{{sfn|Логос|2019|p=376-377}} Србија и Црна Гора није била јединствена држава, већ заједница две државе, која је организационо била нешто више од конфедерације. Обе државе чланице су у унутрашњој политици задржале високи степен самосталности и функционасале су као савез две државе, док су у спољној политици наступале као једна држава.
 
Убрзо 12. марта [[2003]]. на улазу у зграду Владе Србије у [[Београд]],у убиен је председник владе Србије [[Зоран Ђинђић]], а убиство су организовале вође тзв. [[Земунски клан|Земунског клана]].{{sfn|Логос|2019|p=382-383}}
 
Заједница Србија и Црна Гора се показала нефункционалном, а Црногорци су наставили да раде на њеном разбијању. грађани [[Црна Гора|Црне Горе]] на [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|референдуму]] [[21. мај]]а [[2006]]. године гласали су за независност те државе. [[Народна скупштина Републике Србије|Народна Скупштина Републике Србије]] је на седници у Београду [[5. јун]]а 2006. године констатовала независност Републике Србије.{{sfn|Логос|2019|p=393}} Тако су настале две независне државе. Нови [[Устав Србије из 2006. године|Устав Републике Србије]] свечано је проглашен у Народној скупштини, на Митровдан, 8. новембра 2006.{{sfn|Логос|2019|p=394}}
 
На територији Косова и Метохије 2008. године представници Албанаца прогласили су независност [[Република Косово]], али су представници Србије одбацили то проглашење.{{sfn|Логос|2019|p=398}}
 
=== Република Српска ===
{{Главни чланак|Република Српска}}
Поред Србије, Срби су задржали положај сувереног народа и у БиХ, али су њихова права сужавана. На захтев високог представника УН, извршене су промене [[Устав Републике Српске|Устава РС]] (2002) и уведено је Веће народа (други дом) у Народној скупштини [[Република Српска|РС]].{{sfn|Логос|2019|p=387}} Убеђивањима и притисцима ентитетске владе Републике Српске и Федерације БиХ су приморане да се одрекну својих права, а створиле су заједничке оружане снаге. Тако је у односу на Дејтонски споразум БиХ од конфедералног прелазила у федерални облик уређења.{{sfn|Логос|2019|p=384}} Односи Срба и Бошњака остали су оптеређени неповерењем и насиљем, а, у присуству бројних међународних званичника, 11. јула 2015. године у [[Меморијални центар Сребреница — Поточари|Поточарима (код Сребренице)]] [[Бошњаци|бошњачки]] насилници покушали су убити [[Александар Вучић|Александра Вучића]] председника владе Србије.{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=375}}
 
== Србија и Црна Гора ==
{{Главни чланак|Савезна Република Југославија}}Савезна Република Југославија се 2003. године трансформише у државну заједницу Србија и Црна Гора. Србија и Црна Гора није била јединствена држава, већ заједница две државе, која је организационо била нешто више од конфедерације. Обе државе чланице су у унутрашњој политици задржале високи степен самосталности и функционасале су као савез две државе, док су у спољној политици наступале као једна држава. Оваква заједница се показала нефункционалном и престала је да постоји пошто су грађани [[Црна Гора|Црне Горе]] на [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|референдуму]] [[21. мај]]а [[2006]]. године изабрали независност те државе. Тиме је и Република Србија постала независна држава. [[Народна скупштина Републике Србије|Народна Скупштина Републике Србије]] је на седници у Београду [[5. јун]]а 2006. године констатовала независност Републике Србије.
 
== Етногенеза ==
Линија 581 ⟶ 593:
=== Литература ===
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Антић| first = Чедомир|authorlink = Чедомир Антић| last2=Кецмановић| first2 = Ненад|authorlink2 = Ненад Кецмановић| title = Историја Републике Српске|year=2016| location = Београд| publisher = Недељник}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Марјановић-Душанић|first=Смиља|title=Владарска идеологија Немањића Дипломатичка студија|url=http://worldcat.org/oclc/885252583|year=1997|publisher=Srpska kn̂iževna zadruga}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Атанасовски|first=Вељан|title=Пад Херцеговине|year=1979|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=j4whAAAAMAAJ}}