Српски грађански законик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 13:
== Доношење Законика ==
 
Српски грађански законик донет је због неопходности да се успостави стабилан правни поредак у Кнежевини Србији и, да би се обезбедиобезбедила правна сигурност, као и из потребе да се уреде својинскоправни односи, који су постали сложени после доношења [[Хатишериф из 1830. године|хатишерифа из 1830.]] и [[Хатишериф из 1833. године|1833. године]].<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја |year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=srpska+pravna+istorija&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiC3p359a_pAhUMwqYKHdfVAyQQ6AEILDAB}} стр. 140</ref>
Било је потребно донети законе који ће обезбедити пре свега неприкосновеност приватне својине.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка|authorlink = Љубомирка Кркљуш| title = Правна историја српског народа |year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjj5PK0_q_pAhXHepoKHXPyD5AQ6AEIJjAA}} стр. 163</ref>
 
Због непостојања одређених услова као што су општа неписменост народа, непостојања правне науке, законодавне и судске праксе и других прошло је много времена до доношења законика.
 
Несклон издавању закона, али због све већег народног незадовољства и новонасталих прилика у земљи, [[Милош Обреновић|кнез Милош Обреновић]]кнез у пролеће [[1829]]. године именује чланове тзв. Законодателне комисије са задатком да израде законик грађанског права. Чланове те и оних комисија које су биле формиране после ње чинили су угледни и образовани људи оног времена,који нису имали правничко образовање. Међу њима су били учитељ [[Георгије Захаријадес|Георгије Захаријадес]] коме је кнез Милош дао задатак да преведе са немачког један део [[Наполеонов кодекс|Code civil-а]], а поред њега ту су били и [[Вук Стефановић Караџић|Вук Стефановић Караџић]], [[Димитрије Давидовић|Димитрије Давидовић]] и многи други. Рад комисије се сводио на превод страних закона, чија садржина није одговарала тадашњим потребама и околностима у Србији. После тога рад на изради законика је стопиран на неко време. 1834. године је он обновљен, али безуспешно.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка|authorlink = Љубомирка Кркљуш| title = Правна историја српског народа |year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjj5PK0_q_pAhXHepoKHXPyD5AQ6AEIJjAA}} стр. 163-164</ref> Због недостатка стручног знања из области права, ниједна комисија није успела да одговори на кнежев захтев. Чак су избегавали тај посао, јер су у њега невољно ушли свесни своје нестручности за овакав подухват.
 
Кнез Милош потом израду законика поверава угледном правнику и књижевнику [[Јован Хаџић|Јовану Хаџићу]] и градоначелнику Земуна [[Василије Лазаревић|Василију Лазаревићу]].<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја |year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=srpska+pravna+istorija&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiC3p359a_pAhUMwqYKHdfVAyQQ6AEILDAB}} стр. 140-141</ref>