Манастир Крушедол — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м везе |
|||
Ред 35:
Обнављање манастира је почело [[1721]]. године и завршено крајем шесте деценије [[18. век]]а. Митрополит Вићентије Поповић је направио општу кухињу, трпезарију, подрум.
Највеће заслуге је имао [[Никанор Мелентијевић]], епископ Печујски. Он је ту био од првог дана монашког живота; прошао све степенице од ђака, преко ђакона до свештеника. Патријарх Арсеније га је поставио за архимандрита Крушедолског, а Митрополит Софроније - за епископа Печујског. Али када је сазнао да је изгорео манастир Крушедол, он је оставио своју владичанску столицу у Печују, дошао на Фрушку гору и сав се посветио обнови Крушедола. Подигао је дугу источну страну манастира са капелом, уз коју је направио своју ћелију прозвану ''Владикина соба''. Изградио је још и гостионицу и оставе за усеве, чије је плодове манастир десетком убирао.<ref>"Сербскиј народниј лист", Будим 1838. године</ref> У манастиру се Никанор и упокојио [[1739]]. године, а на гробном споменику је било уклесано: ''Бист великиј ктитор''.
Уз западно крило конака изграђен је високи барокни звоник [[1726]], висок 16 хвати, који су платили Новосађани, Богдановићи - Недељко, Стојић и Василије. Браћа су и поставили звона, али и цркву покрили.<ref>"Србски народни лист", Будим 1841. године</ref> Између [[1742]]. године, када је продужена предња страна манастира, и [[1750]]. године обновљена је [[Црква (грађевина)|црква]]. Изградња четвоространих манастирских конака завршена је [[1753]]. године. Проигуман Пајсије подигао је пред црквом ''клисарницу'' са ћелијама и подрумом. Духовник Софроније обновио је ћелије. Хаџи Исаија из манастира Грабовца, направио је нове столове и крстове.
| |||