Површина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Површина.
м Враћене измене 93.86.196.235 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot
ознака: враћање
Ред 31:
=== Површина круга ===
 
У 5. веку п. н. е., [[Хипократ са Хиоса]] је био први математичар који је хтео да покаже да је површина диска (региона обухваћеног кругом) пропорционална квадрату његовог пречника, као и део његове [[Квадратура (математика)|квадратуре]] [[Хипокритов весец|Хипокритовог месеца]],<ref name="heath">{{Cite book|first=Thomas L.| last=Heath|authorlink = Thomas Little Heath| title = A Manual of Greek Mathematics| publisher = Courier Dover Publications |year=2003|isbn=978-0-486-43231-1| url = https://books.google.com/books?id=_HZNr_mGFzQC&pg=PA121|pages=121–132}}</ref> али није идентификовао [[Пропорционалност (математика)|константу пропорционалности]]. [[Еудокс]] је исто тако у 5. веку п. н. е., утврдио да је површина диска пропорционална квадрату његовог пречника.<ref>{{Cite book|url=http://www.stewartcalculus.com/media/8_home.php| title = Single variable calculus early transcendentals.| last=Stewart| first = James| publisher = Brook/Cole|year=2003|isbn=978-0-534-39330-4| edition = 5th.| location = Toronto ON| quote = However, by indirect reasoning, Eudoxus (fifth century B.C.) used exhaustion to prove the familiar formula for the area of a circle: <math>A= \pi r^2.</math>|pages=3}}</ref>
 
Књига -{I}- [[Еуклидови Елементи|Еуклидових ''Елемената'']] се бави једнакошћу области између дводимензионалних фигура. Математичар [[Архимед]] је користио оруђа [[Еуклидова геометрија|Еуклидове геометрије]] да покаже да је област унутар круга једнака површини [[Правоугаони троугао|правоугаоног троугла]] чија база има дужину обима круга и чија висина је једнака полупречнику круга, у својој књизи ''[[Мерење круга]]''. (Обим је -{2{{pi}}''r''}-, и површина троугла је половина базе пута висина, из чега следи да је површина диска {{pi}}-{''r''}-<sup>2</sup>.) Архимед је апроксимирао вреднсот параметра π (и стога је површина круга јединичног полупречника) путем [[Површина круга|његовог метода удвостручавања]], у коме је уписивао регуларни троугао у круг, бележио његову површину, и затим удвостручавао број страна да би добио регуларни [[Шестоугао|хексагон]], након тога је понављао удвостручавање броја страна чиме је површина полигона постајала све ближа површини круга (и исто је радио са [[Тангентални полигон|описаним полигонима]]).
 
Швајцарски научник [[Јохан Хајнрих Ламберт]] је 1761. године доказао да је [[пи|π]], однос површине круга и квадрата његовог полупречника, и да је једнака [[ирационалан број|ирационалном]] броју, што значи да није једнака количнику било која два цела броја.<ref name=Arndt>{{Cite book|last=Arndt| first = Jörg | last2=Haene l| first2 = Christoph | title = Pi Unleashed| publisher=Springer-Verlag|year=2006|isbn=978-3-540-66572-4 | url = https://books.google.com/?id=QwwcmweJCDQC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false | ref = harv | accessdate=5. 6. 2013}} English translation by Catriona and David Lischka.</ref> Године 1794. је француским математичар [[Адријен-Мари Лежандр]] доказао да је π<sup>2</sup> иранционална вредност; тиме је такође доказано да је π ирационално.<ref>{{Cite book|last=Eves| first = Howard| title = An Introduction to the History of Mathematics| edition = 6th|year=1990| publisher = Saunders|isbn=978-0-03-029558-4|pages=121}}</ref> Године 1882, немачки математичар [[Фердинанд фон Линдеман]] доказао да је π [[трансцендентан број|трансцендентна]] вредност (да није решење било које [[алгебарска једначина|полиномне једначине]] са рационалним коефицијентима), чиме је потврдио претпоставку [[Адријен-Мари Лежандр|Лежандра]] и Ојлера.<ref name=Arndt/>{{rp|p. 196}}
 
=== Површина троугла ===
 
[[Херон|Херон (или Херо) од Александрије]] утврдио је [[Херонова формула|Херонову формулу]] за површину троугла изражену односом његових страна, и доказ се може наћи у његовој књизи, ''Метрика'', коју је написао око 60. године. По неким изворима [[Архимед]] је знао ту формулу пар векова раније,<ref>{{cite book|last=Heath| first = Thomas L.| title = A History of Greek Mathematics (Vol II)| publisher=Oxford University Press